Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ге́га̄ње

стом 1, стр. 470

ге́га̄ње

гегање

Лема

гегање

Извор

том 1, стр. 470, редослед 23

  1. —

    гл. им. од гегати (се) ге́гати (се), ге̑га̄м (се) несврш. клатити се у ходу; вући се, ићи лењо; ићи тешко, с муком.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголс — средњи род
    — То неки пупави пензионер rera. Дед. В. Рањеници гегају тешко и боси по планинама. Нуш. Ходаше поред ње ... ширећи ноге и гегајући се. Лаз. Л. Биле су крупне, широких бокова ... и гегале се у ходу.
    Коз. И.
Изворни текст (OCR)
ге́га̄ње с гл. им. од гегати (се). ге́гати (се), ге̑га̄м (се) несврш. клатити се у ходу; вући се, ићи лењо; ићи тешко, с муком. — То неки пупави пензионер rera. Дед. В. Рањеници гегају тешко и боси по планинама. Нуш. Ходаше поред ње ... ширећи ноге и гегајући се. Лаз. Л. Биле су  крупне, широких бокова ... и гегале се у ходу. Коз. И.