ге̑нӣј
гениј QA: medium
Лема
гениј
Етимологија
Latin
Извор
том 1, стр. 472, редослед 14
- 1.
= геније 1. човек на највишем степену способности, даровитости у извесној грани.
— Гениј је она снага у човјеку која ... даје закон и правило.
- 2.
способност, дар.
— Муслимани ... имају генија да непцем разликују воде и водена врела.
- 3.
мит. божанство.
— Ностао попут Антеја, земаљског генија, јачи по
— 4слије сваког додира тла петом.
На њему покалу су нимфе урезане ... а по дрuку генији су наги.
Фразе
добри ~ (нечији) онај који незкога чува, упућује га ка срећи; анђео чувар; зли ~ супротност добром генију, упропаститељ, сатана, ђаво.
Изворни текст (OCR)
ге̑нӣј, -ија м лат. = геније 1. човек на највишем степену способности, даровитости у извесној грани. — Гениј је она снага у човјеку која ... даје закон и правило. Шкреб. 2. способност, дар. — Муслимани ... имају генија да непцем разликују воде и водена врела. Уј. 3. мит. божанство. — Ностао попут Антеја, земаљског генија, јачи по- 4слије сваког додира тла петом. Уј. На њему покалу су нимфе урезане ... а по дрuку генији су наги. Видр.