Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ги̏здав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 476

ги̏здав

гиздав

Лема

гиздав

Извор

том 1, стр. 476, редослед 12

  1. 1.

    накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен.

    — Кога ту нема ту су ... трговци, чиновници ... лепотице са гиздавим оделом.
    Дом.
    Између дјевојака је била најгиздавија лијепа Фата.
    Маж. Ф.
    Па да и ритицу обуче, она је лепа и гиздава.
    Вес.
  2. 2.

    охол, поносит.

    — У Рогатици је
  3. 31.

    Речник српскохрватскога књижевног језика. I био надмен и гиздав као паун. Чол. Полети с гиздавим достојанством да пољуби војвоткињи руке. Вел.

    с — средњи род
Изворни текст (OCR)
ги̏здав, -а, -о 1. накићен, украшен; раскошан, китњаст; отмен. — Кога ту нема ту су ... трговци, чиновници ... лепотице са гиздавим оделом. Дом. Између дјевојака је била најгиздавија лијепа Фата. Маж. Ф Па да и ритицу обуче, она је лепа и гиздава. Вес. 2. охол, поносит. — У Рогатици је 31 Речник српскохрватскога књижевног језика. I био надмен и гиздав као паун. Чол. Полети с гиздавим достојанством да пољуби војвоткињи руке. Вел.