Одредница

гла́ва

жтом 1, стр. 479

гла́ва

глава

Лема

глава

Извор

том 1, стр. 479, редослед 3

  1. 1.

    (ак. гла̑ву, вок. гла̑во) горњи део човечјег и одговарајући део животињског тела у коме је мозак.

    ак. — акузативвок. — вокатив
    — Уморно цвијеће сагнуло је главе.
    Визн.
    Космај је већ увио главу облацима.
    Нуш.
  2. 2.

    ум, разум, памет.

    — I ублици могу угодити само они који имају добру главу.
    Нен. Љ.
    Својом пилећом главом то никад схватити нећеш.
    Фелд.
  3. 3.

    живот.

    — Глава вам стоји на коцки, продани сте.
    Шен.
    Признај ... и спаси главу, јер видиш да ћеш крепати на мукама. Андр И.
  4. 4.а.

    особа, човек, појединац; становник.

    — Сто пута сам гледа Црноrорце, ... младе главе онакве не виђах!
    Њег.
    Нешто је глава помрло, нешто се народило.
    Шен.
    Потрошња по глави треба да расте.
    Крл.
  5. 4.б.

    марвинче, поједина животиња, грло.

    — Није прихватио више од
  6. 15.

    глава животиња.

    mathematics
    мат. — математика
  7. 5.

    личност која руководи, управља, поглавар, старешина; првак, вођ(а).

    — Ој, владико, Црној Гори главо!
    Радич.
    Отац је остарио, а краљевина је ... без главе.
    Нех.
    оно што је прво по значају.
    — Рим, наш главни град. Глава свијета. Вјечни Рим.
    Наз.
  8. 6.

    почетни, чеони, предњи део нечега, почетак.

    — Стој! Залутали смо!
    — Глава и реп колоне састали су се.
    Марк. М.
    Кола чекају на глави дуге поворке коњаника и колеса.
    Павл.
  9. 7.

    проширени или задебљали горњи, односно крајњи део нечега (ексера, чавла, игле за украс и др.).

    др. — друго
    — Пред њим шума необраних кукуруза из којих штрче главе високог сунцокрета.
    Бан.
    Главу завртња обрћемо у смеру кретања казаљке на часовнику. Физ.
  10. 3.

    Вадили су старци из њих торбака] ... луле... дуванкесе ... мале машице са округлом месинганом главом. Ћоп. Гледаху како лози глава малко дебља. Наз.

  11. 8.

    комад неког прехрамбеног производа у облику купе или лопте.

    — Ја сам понијела од куће главу круха и цио сир.
    Новак
    Дете извадило из торбе главу шећера, па одломило озго један окрајак и загриза.
    Глиш.
  12. 9.

    в. главица (2,3).

    — На другој поли разрасле се тешке главе купуса и кеља.
    Пав.
    Готово у сваком сокаку има по једна чесма, које су однекуд иза вароши доведене с једне главе.
    Вук
  13. 10.

    део књиге или списа, одломак, поглавље; одељак. —Главу о министарству правде и просвете написао је сам Хаџић. Јов. С. О приказањима драматским из цикла муке Исусове ... има посебан чланак на крају главе. Водн.

    с — средњи род
    на великој сам муци, у великој сам бризи; радити (коме) о глави припремати (чију) смрт, погибију, крњити чије интересе; разбијати главу размишљати, мучити се бригама; разби(ја)ти се коме о главу в. бити се о главу; с главе с врха, од првака; с главе на главу на једнога по особи (долази толико и толико); с главе риба смрди од старешина потичу слабости (у раду и сл.); сабити коме рогове у главу умирити, стишати кога; савити (сагнути, погнути) главу покорити се, попустити; своје главе (човек, дете) а) тврдоглав, упоран, јогунаст; б) који самостално мисли, одлучује; својом главом (по својој глави) самостално, по својој иницијативи, без туђег утицаја; севнути, синути у глави проћи кроз главу, доћи на памет одједном; скинути некоме г лаву, скр атити (некога) за главу погубити (некога); склонити главу наћи прибежиште; срVчити се (свалити се) (што) на (нечију) главу пасти на (чији) терет; ставити, метнути главу на коцку изложити се смртној опасности; стајати на

Фразе

без главе претерано збуњен, ван себе, избезумљен, изгубљен; без главе и репа (бити, нешто ра дити) без икаквог реда, збркано, смушено; бестрага му (ти итд.) ~ нека иде (иди итд.) до ђавола; бити (некоме) над главом надгледати, контролисати (некога); бити се, разбијати се (коме) о главу причињавати (коме) невоље, тешкоће; ва̀љати главе покр. много користити, бити од велике користи. — А некад је тај исти фра Никола ... мени ваљао главе. Андр. И.; већа глава, више главобоље виши положај, већа одговорност; виси (стоји) ми (ти итд.) над главом 1) прети ми (опасност); 2) досађује ми; врзе (врти, мота, меша и сл.) ми (ти, итд.) се у (по) глави мислим о нечему, долази ми (стално) на ум; врти (мути) ми (ти итд) се у глави добивам вртоглавицу, несвестицу; ~ игра живот је у опасности, тиче се живота; ~ ми (ти итд.) је у торби у великој сам опасности; ~ одсечена исти (по лику); главе не окренути, не окретати (на некога) не марити (за некога); главе падају (лете) гине се; главе се не наносио (У клетви) не остао жив, погинуо; г л авом без обзира (побећи) што се брже може, у највећем страху; главом (и шаљиво: главом и брадом) сам, лично баш он, он сам; главом кроз зид (не може се) није могуће учинити; главом преко света (у свет) врло далеко; гледати глави места покр. тражити прибежиште у опасности; гурнути главу у песак (као ној) не хтети знати за опасности; бити наиван у погледу опасности и сл.; да му главу одсечеш нипошто, ни у ком случају да на глави дуби (стоји) ма шта да чини; да(ва)ти главу (по)гинути; дизати, дићи (кућу) на главу (на)правити велики неред, буку; дићи, подићи главу осмелити се; погордити се, узохолити се; док ми (ти итд.) је ~ на рамену док сам у животу, док сам читав; доћи главе (коме) лишити кога живота, упропастити кога; дошло (дође) ми (ти итд.) у главу сетио сам се; држати главу високо бити поносит, охол; држати у глави памтити, имати на уну; ду (х)нуло ми (ти итд.) у главу помислио сам (си итд.) нешто ненадно и необично; ево моје главе в. дати главу; женска ~ жена завртети главу (коме) занети, очарати (кога); знати свакога у главу свакога, сасвим, потпуно познавати; играти се г лаве, главом доводити себе у животну опасност, излагати се животној опасности; из главе напамет, усмено; избити из главе (коме што) а) учинити да неко остави, напусти неку мисао; б) (себи) престати мислити о нечему, заборавити;(из)губити главу а) (по)гинути; б) не умети се снаћи, (из)губити присебност; изићи (коме) на вр2 главе а) досадити (коме); б) пресести (шта коме); изнети, извући (живу) главу спасти живот, остати жив; имати бубу (мушицу, црва) у глави подр. имати неку манију; имати очи, имати соли у глави бити паметан, разуман; имати своју главу имати своје мишљење, бити самосталан; бити својеглав; имати у глави в. држати у глави; имати што у глави имати памети; још му ври у глави још није сазрео; као без главе в. без главе као мува без главе (ићи и сл.) без циља, без реда; као очи у глави (волети и сл.) изнад свега, особито, у највећој мери; климати главом одобравати; ко нема главе (у глави), има ноге (у ноrама) ко не мисли благовремено, излаже се непотребном накнадном трчкарању; копати, копкати по г лави размишљати; кров наД главом склониште; сопствена, властит. кућа; крунисана, окруњена ~ владар; лупати (разбијати) главу напрегнути мисли, размишљати о нечем сложеном, тешком; метнути, ставити г лаву у торбу изложити се смртној опасности; мислити својом главом, по својој глави мислити самостално, без туђег утицаја; мртвачка ~ зоол. врста лептира Aclerontia atropos мртве главе они што су изгинули, помрли; мути ми се у глави добијам вртоглавицу; мућнути г лавом подр. дубље, боље размислити; мушка ~ мушкарац; на главу (скакати) главачке; на (о) твоју (вашу итд.) главу (у клетви) нека се зло деси теби (вама итд.); (на)пунити главу (коме) наметнути, наметати некоме какво мишљење (о коме, чему), какво схватање, уверење; не боли ме (те итд.) ~ (за то) не бринем, не марим; не дићи, не дизати главе (главу) од посла бити у великом послу; не иде ми (ти итд.) у главу не могу да разумем, да схватим, не могу да верујем; не иде, не излази ми из главе не могу да заборавим, једнако мислим (о нечему); нека те (га итд.) не боли ~ (за то) не треба да бринеш (о томе); немати (ни) главе ни репа в. без главе и репа; немати четврте даске у глави бити глуп, тупав, чудан; неће ме (те итд.) (ни) ~ заболети неће ми (ти итд.) се ништа десити; (ни) за живу главу нипошто, никако, ни по коју цену; није о главу не мора бити, није неопходно, није преко потребно; носити главу у торби бити у смртној опасности; о твоју (вашу итд.) главу в. на твоју главу; оби(ја)ти се (шта коме) о главу сносити последице нечега; оборити (обесити) главу снуждити се, постидети се; од главе до пете сав, потпуно, сасвим; у сваком погледу; оде ~ (због нечег) изгубиће се живот; (о)лупати се о главу в. оби(ја)ти се о главу; опрати (коме) главу оштро, строго (коме) приговорити; падати на нечију главу бити одговоран за нешто; памет у главу пази шта радиш, уразуми се; пасти на главу изгубити памет, полудети; платити главом бити изгубљен, изгубити живот; по својој глави по својој вољи; погнуте главе (сл ушати, извршити) покорно; под седУ (стару) главу под старост, као старац; поклонити главу поклонити жживот, не убити; попети се (коме) на главу, наврх главе дојадити, досадити; пореска ~ заст. нар. грађанин; поставити, преврнути на главу поставити наопако, погрешно; празна (шупља) ~ човек без памети, неразуман човек; пред г лаву (главом) пред смрт, уочи смрти; преко главе врло много, превише; преломити штап над чијом главом осудити кога, изрећи суд о коме напречац; према глави в. пред главу; према глави и оца по глави у невољи је човек себи најпречи; претурати по (у) глави мислити о чему; претурити преко главе преживети, поднети, претрпети; пробити главу досадити (саветујући и сл.); пунити главу в. напунити главу; пуца ми, пуши ми се
Изворни текст (OCR)
гла́ва ж (ак. гла̑ву, вок. гла̑во) 1. горњи део човечјег и одговарајући део животињског тела у коме је мозак. — фиг. Уморно цвијеће сагнуло је главе. Визн. Космај је већ увио главу облацима. Нуш. 2. ум, разум, памет. — I ублици могу угодити само они који имају добру главу. Нен. Љ. Својом пилећом главом то никад схватити нећеш. Фелд. 3. живот. — Глава вам стоји на коцки, продани сте. Шен. Признај ... и спаси главу, јер видиш да ћеш крепати на мукама. Андр И. 4. а. особа, човек, појединац; становник. — Сто пута сам гледа Црноrорце, ... младе главе онакве не виђах! Њег. Нешто је глава помрло, нешто се народило. Шен. Потрошња по глави треба да расте. Крл. б. марвинче, поједина животиња, грло. — Није прихватио више од 15 глава животиња. Мат. 5. личност која руководи, управља, поглавар, старешина; првак, вођ(а). — Ој, владико, Црној Гори главо! Радич. Отац је остарио, а краљевина је ... без главе. Нех. фиг. оно што је прво по значају. — Рим, наш главни град. Глава свијета. Вјечни Рим. Наз. 6. почетни, чеони, предњи део нечега, почетак. — Стој! Залутали смо! — Глава и реп колоне састали су се. Марк. М. Кола чекају на глави дуге поворке коњаника и колеса. Павл. 7. проширени или задебљали горњи, односно крајњи део нечега (ексера, чавла, игле за украс и др.). — Пред њим шума необраних кукуруза из којих штрче главе високог сунцокрета. Бан. Главу завртња обрћемо у смеру кретања казаљке на часовнику. Физ. 3. Вадили су старци из њих торбака] ... луле... дуванкесе ... мале машице са округлом месинганом главом. Ћоп. Гледаху како лози глава малко дебља. Наз. 8. комад неког прехрамбеног производа у облику купе или лопте. — Ја сам понијела од куће главу круха и цио сир. Новак. Дете извадило из торбе главу шећера, па одломило озго један окрајак и загриза. Глиш. 9. в. главица (2,3). — На другој поли разрасле се тешке главе купуса и кеља. Пав. Готово у сваком сокаку има по једна чесма, које су однекуд иза вароши доведене с једне главе. Вук. 10. део књиге или списа, одломак, поглавље; одељак. —Главу о министарству правде и просвете написао је сам Хаџић. Јов. С. О приказањима драматским из цикла муке Исусове ... има посебан чланак на крају главе. Водн.