Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гла̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 482

гла̀вит

главит

Стална адреса

Лема

главит

Извор

том 1, стр. 482, редослед 9

  1. 1.

    истакнут, чувен.

    — Уминуо укочени менует, којему се главити заставник из Дубице немало чудио.
    Шен.
    Отишао сам ... к срдару ронде далматинске, Вуку Десници, кршну јунаку и главиту човјеку.
    Буд.
  2. 2.

    леп, наочит; исп. главан (2).

    исп. — испореди
    — Да се Бара преодјене у мушко, изишао би човјек главит.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
гла̀вит, -а, -о 1. истакнут, чувен. — Уминуо укочени менует, којему се главити заставник из Дубице немало чудио. Шен. Отишао сам ... к срдару ронде далматинске, Вуку Десници, кршну јунаку и главиту човјеку. Буд. 2. леп, наочит; исп. главан (2). — Да се Бара преодјене у мушко, изишао би човјек главит. Јурк.