Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

главѝњати

несврштом 1, стр. 482

главѝњати

главињати

Стална адреса

Лема

главињати

Извор

том 1, стр. 482, редослед 8

  1. 1.

    ићи без циља, лутати, тумарати.

    — »!а сам ... премеtтен учитељ«, само је то рекао и продужио да главиња низ пут.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    тетурати се, посртати.

    — Гура га напријед, а он главиња, пада као онесвјештеник млохаво.
    Кал.
    Гурну шаком стражара у прса да је почео главињати.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
главѝњати, -а̄м несврш. 1. ићи без циља, лутати, тумарати. — »!а сам ... премеtтен учитељ«, само је то рекао и продужио да главиња низ пут. Ћос. Д. 2. тетурати се, посртати. — Гура га напријед, а он главиња, пада као онесвјештеник млохаво. Кал. Гурну шаком стражара у прса да је почео главињати. Шен.