Одредница

гла̀внӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 482

гла̀внӣ

главни QA: high

Лема

главни

Извор

том 1, стр. 482, редослед 21

  1. 1.

    који се истиче по важности; најбитнији, основни.

    — Знао је све европске државе са главним градовима.
    Новак
    Као главни проблем поставили смо питање борбе против nеrавца.
    Дед. В.
  2. 2.а.

    први (по рангу, положају), најугледнији, најистакнутији.

    — Договорише се сенатори и главни људи.
    Јакш. Ђ.
    Тко је овде главни?
    — упита ... (огледавајући се наоколо).
    Крањч. Стј
  3. 2.б.

    највиши, врховни.

    — Треба израдити столац за главног суца.
    Одб.
  4. 2.в.

    највећи, најјачи: ~ кривац, ~ згодитак.

    — Велики једрењак улазио је у луку с енглеском заставом на главном јарболу.
    Новак
    То је била главна трупа у шанцу], а чарку су заподевале ... омање четице.
    Вес.
  5. 3.

    одсудан, одлучујући: ~ битка.

    — Како се је год који дан примицао главној расправи, онако је расла и виша напетост.
    О-А
  6. 4.а.

    (у именичкој служби) (у средњем роду)

    в. главница (1I). — — Он њима и не тражи интерес, а они њему ни главно не враћају.
  7. 4.б.

    (у мушком роду) шатр. онај који највише пада у очи; сила.

    шатр. — шатровачки
    — Плави капутић од плиша. Био би главни у њему у̀ суботу увече и недељом цео
    Дан.
    Дав.
    реченица грам. реченица од које зависи друга реченица (или друге реченице); ~ стан војн. логор главног штаба; ~ штаб војн. орган врховне команде који помаже врховном команданту у руковођењу оружаним снагама.

Фразе

водити (држати, имати) главну реч; играти главну улогу 1) бити први (у неком расправљању, послу и сл.); 2) бити најважнији (у неком догађају); ~ јунак (лице) књиж. најважснија личност (позоришног, казалишног комада, филма, романа);
Изворни текст (OCR)
гла̀внӣ, -а̄, -о̄ 1. који се истиче по важности; најбитнији, основни. — Знао је ... све европске државе са главним градовима. Новак. Као главни проблем поставили смо питање борбе против nеrавца. Дед. В. 2. а. први (по рангу, положају), најугледнији, најистакнутији. — Договорише се сенатори и главни људи. Јакш. Ђ. Тко је овде главни? — упита ... (огледавајући се наоколо). Крањч. Стј. б. највиши, врховни. — Треба израдити столац за главног суца. Одб. в. највећи, најјачи: ~ кривац, ~ згодитак. — Велики једрењак улазио је у луку с енглеском заставом на главном јарболу. Новак. То је била главна трупа у шанцу], а чарку су заподевале ... омање четице. Вес. 3. одсудан, одлучујући: ~ битка. — Како се је год који дан примицао главној расправи, онако је расла и виша напетост. О-А. 4. (у именичкој служби) а. (у средњем роду) в. главница (1I). — Он њима и не тражи интерес, а они њему ни главно не враћају. Срем. б. (у мушком роду) шатр. онај који највише пада у очи; сила. — Плави капутић од плиша. Био би главни у њему у̀ суботу увече и недељом цео дан. Дав.