Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гла̀внчаст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 482

гла̀внчаст

главнчаст

Лема

главнчаст

Извор

том 1, стр. 482, редослед 14

  1. 1.

    који има главицу, који је налик на главицу, округао, обао.

    — Жиг је главичаст и готово без стубића. Точ. Као велико главичасто брдо види се Везув из околине lапуља.
    Тућ.
  2. 2.

    који обилује главицама (3). главѝчати (се), -а̄ (се) несврш. увијати се у главицу.

    несврш. — несвршени глагол
    — Стао се купус главичати, а зечеви га прије реда побрстише.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
гла̀внчаст, -а, -о 1. који има главицу, који је налик на главицу, округао, обао. — Жиг је главичаст и готово без стубића. Точ. Као велико главичасто брдо види се Везув из околине lапуља. Тућ. 2. који обилује главицама (3). главѝчати (се), -а̄ (се) несврш. увијати се у главицу. — Стао се купус главичати, а зечеви га прије реда побрстише. Гор.