гла̏дити

гладити

Лема

гладити

Извор

том 1, стр. 486, редослед 16

1.а.
шаком, шапом или прстима превлачити преко површине чега. —Поп-Спира је већ узео свој ... шешир, и гладио га низ длаку. Срем. Замјеник одлази задовољно гладећи бркове. Чол.
1.б.
миловати.
— Гладим ти ко некоћ праме красне.
Гал.
Старица ме хладном руком глади.
Гор.
1.в.
блажити, умиривати.
— Лахор сањиво струји и глади нам лица.
Кум.
Музика је ... гладила његове нерве.
Бег.
подр. тући.
— Ћаволчету леђа гладе.
Шен.
2.
фиг. лескати, улагивати се, умиљавати се.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Е́Олико га ја кроз толико година драгам и гладим, опет нисам видјела од њега весела лица.
Шен.
3.
оштрити, брусити.
— Извадио брус из водира па глади косу.
Ад.
4.
поправљати, дотеривати, улепшавати.
— Ристић је брижљиво гладио своје саставе и давао их филологу ... Бошковићу на преглед.
Јов. С.
Проучавањем ... класичних писаца ... читалац поступно глади и дотерује свој књижевни укус.
Цар М.
Што се понекад као наљути, док се обрнеш нишrа ... још чисто глади оно да се заборави.
Вукић.
Како би било да ствар некако загладимо.
— Ама шта имам ја ту да гладим!
Нуш.
5.
глачати, пеглати.
— Овако слаба радила ј много и знојна гладила рубље.
Шимун.

Пододреднице

~ се

1. повр. према гладити (1). — П се онда шапом глади, по брку, по бради. Змај. 2. улепшавати се, лицкати се, дотеривати се. — Умивала је лице и гладила се. СИ]

повр. према гладити (1).улепшавати се, лицкати се, дотеривати се.

Изворни текст (OCR)

гла̏дити, -ӣм несврш. 1. а. шаком, шапом или прстима превлачити преко површине чега. —Поп-Спира је већ узео свој ... шешир, и гладио га низ длаку. Срем. Замјеник одлази задовољно гладећи бркове. Чол. б. миловати. — Гладим ти ко некоћ праме красне. Гал. Старица ме хладном руком глади. Гор. в. блажити, умиривати. — Лахор сањиво струји и глади нам лица. Кум. Музика је ... гладила његове нерве. Бег. фиг. подр. тући. — Ћаволчету леђа гладе. Шен. 2. фиг. лескати, улагивати се, умиљавати се. — Е́Олико га ја кроз толико година драгам и гладим, опет нисам видјела од њега весела лица. Шен. 3. оштрити, брусити. — Извадио брус из водира па глади косу. Ад. 4. поправљати, дотеривати, улепшавати. — Ристић је брижљиво гладио своје саставе и давао их филологу ... Бошковићу на преглед. Јов. С. Проучавањем ... класичних писаца ... читалац поступно глади и дотерује свој књижевни укус. Цар М. фиг. Што се понекад као наљути, док се обрнеш нишrа ... још чисто глади оно да се заборави. Вукић. Како би било да ствар некако загладимо. — Ама шта имам ја ту да гладим! Нуш. 5. глачати, пеглати. — Овако слаба радила ј много и знојна гладила рубље. Шимун.