Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гла́дница

жтом 1, стр. 487

гла́дница

гладница

Лема

гладница

Варијанте

гла̀дница

Извор

том 1, стр. 487, редослед 4

  1. 1.а.

    и м изгладнела особа.

  2. 1.б.

    особа која много једе, која се не може лако најести, изелица.

    — Иако највећа гладница у одреду, Никола је своје мало следовање делио с њиме.
    Ћос. Д.
  3. 2.

    готован, нерадник.

    — Седне тако какав гладница, коrа мрзи да ради ... па пише и мами новце.
    Срем.
    Ко је још видео освртати се на којекакве гладнице и пропалице.
    Маш.
  4. 3.

    (у служби атрибута уз им. земља) испошћена, неродна, неплодна земља.

    им. — именица
    — Равник ... сјети Шимуна његове старевине, шаке земље гладнице.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
гла́дница и гла̀дница ж и м 1. а. изгладнела особа. б. особа која много једе, која се не може лако најести, изелица. — Иако највећа гладница у одреду, Никола је своје мало следовање делио с њиме. Ћос. Д. 2. готован, нерадник. — Седне тако какав гладница, коrа мрзи да ради ... па пише и мами новце. Срем. Ко је још видео освртати се на којекакве гладнице и пропалице. Маш. 3. (у служби атрибута уз им. земља) испошћена, неродна, неплодна земља. — Равник ... сјети Шимуна његове старевине, шаке земље гладнице. Гор.