гла́сак

гласак

Лема

гласак

Извор

том 1, стр. 489, редослед 2

1.
(мн. гла́сци, ген. гла̂са̄ка̄) дем. и хип. од глас.
мн. — множинаген. — генитивдем. — деминутив, деминутивнохип. — хипокористика, одмила
— Као да чује гласак своје матере.
Шапч.
Нит се чуо гласак изим воде потока.
Шен.
2.
шупљика, рупица на кошуљи, гаћама. Вук Рј.
dialectal
покр. — покрајински

Фразе

ни гласка (ниоткуд гласка), ни гласка ни трага ; пустити ~ в. глас (изр.).

Изворни текст (OCR)

гла́сак, -ска м (мн. гла́сци, ген. гла̂са̄ка̄) 1. дем. и хип. од глас. — Као да чује гласак своје матере. Шапч. Нит се чуо гласак изим воде потока. Шен. 2. покр. шупљика, рупица на кошуљи, гаћама. Вук Рј.