Одредница

гла̏сан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 489

гла̏сан

гласан

Стална адреса

Лема

гласан

Извор

том 1, стр. 489, редослед 3

  1. 1.а.

    који се добро чује, чујан; звонак; звучан, јасан.

    — Није се говорило гласном речју, него шапатом. Ђес. Ударио је у гласан смијех.
    Новак
    Гласно се звоно разлијегало из долине.
    Шен.
    Гдје је моја младост драrа ... гдје ли оно грло гласно ...?
    Баш.
  2. 1.б.

    хучан, бучан; који галами.

    — Вергл је жив, гласан симбол наше културе.
    Матош
    Непријатељ, џун претње; иде са свих страна, узаврео, бројан и гласан, бије иза сваке ограде.
    Ћоп.
  3. 2.

    гласовит, познат, чувен.

    — Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца. Хоћу да будеш први.
    Ћос. Д.
    Од Тушине села маленога, испод горе гласна Дурмитора.
    Маж. И.
  4. 3.

    отворен, јаван, јако изражен.

    — Гвозден је... једна гласна криза нашег одреда.
    Ћос. Д.
    Јавила се врло гласна тенденција за реформом Даничићеве акценатске кодификације.
    Ј 1957
  5. 4.

    који радо говори, говорљив.

    — Ево ти ње, вјечито гласне и разговорне.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
гла̏сан, -сна, -сно 1. а. који се добро чује, чујан; звонак; звучан, јасан. — Није се говорило гласном речју, него шапатом. Ђес. Ударио је у гласан смијех. Новак. Гласно се звоно разлијегало из долине. Шен. Гдје је моја младост драrа ... гдје ли оно грло гласно ...? Баш. б. хучан, бучан; који галами. — Вергл је жив, гласан симбол наше културе. Матош. Непријатељ, џун претње; иде са свих страна, узаврео, бројан и гласан, бије иза сваке ограде. Ћоп. 2. гласовит, познат, чувен. — Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца. Хоћу да будеш први. Ћос. Д. Од Тушине села маленога, испод горе гласна Дурмитора. Маж. И. 3. отворен, јаван, јако изражен. — Гвозден је... једна гласна криза нашег одреда. Ћос. Д. Јавила се врло гласна тенденција за реформом Даничићеве акценатске кодификације. Ј 1957. 4. који радо говори, говорљив. — Ево ти ње, вјечито гласне и разговорне. Ћоп.