гла̀сати

гласати

Лема

гласати

Извор

том 1, стр. 489, редослед 6

1.
и несврш. да
несврш. — несвршени глагол
— (ва)ти свој глас (за некога или за нешто) на изборима, при каквом одлучивању и сл.; исп. глас (б).
— Гласало се седењем и устајањем.
Јов. С.
Још двадесете године гласао сам ја за комуну.
Чол.
2.
несврш. разглашавати, објављивати, јављати.
archaic
несврш. — несвршени глагол
— Нисам баш рад свуда ни гласати ту своју намерV. Ред.

Пододреднице

~ се

1. издавати звук, глас, оглашавати се, чути се. — Нагло ... схвати да му се глас уопште не гласа. Дав. Звоно се за звоном гласа у даљине. Визн. 2. јављати се. —У њежном миљу — ја се теби гласам. Марк. Ф. Њено се име непрестано гласало у мени. КН 1959. 3. безл. говори се, прича се, проноси се глас. — Кад се 1812. године гласало да ће Срби да предаду Турцима оружје, он је Вељку говорио да ће ... ићи ... у Русију. Вук. По свем свијету гласат ће се, све новине писат ће. Јурк

издавати звук, глас, оглашавати се, чути се.јављати се. —У њежном миљубезл. говори се, прича се, проноси се глас.

Изворни текст (OCR)

гла̀сати, -а̄м сврш. и несврш. 1. да- (ва)ти свој глас (за некога или за нешто) на изборима, при каквом одлучивању и сл.; исп. глас (б). — Гласало се седењем и устајањем. Јов. С. Још двадесете године гласао сам ја за комуну. Чол. 2. несврш. заст. разглашавати, објављивати, јављати. — Нисам баш рад свуда ни гласати ту своју намерV. Ред.