гла̀са̄ч
гласач
Лема
гласач
Извор
том 1, стр. 489, редослед 7
- —
(вок. гла̏са̄чу) онај који гласа, бирач; присталица.
— Странке опозиције добивале су све више гласача.
Изворни текст (OCR)
гла̀са̄ч, -а́ча м (вок. гла̏са̄чу) онај који гласа, бирач; присталица. — Странке опозиције добивале су све више гласача. Барац.