гла̀сина
гласина
Лема
гласина
Извор
том 1, стр. 490, редослед 4
- 1.
аугм, од глас (]).
— Јанко се трже од гласине кнежеве, чије кораке и не чу по снијегу.
- 2.
оно што се прича, говоркање, вест.
— Долазе гласине из Петрограда у Москву.
Фразе
бије га ~ прича се о њему; колају гласине говори се, прича се.
Изворни текст (OCR)
гла̀сина ж 1. аугм, од глас (]). — Јанко се трже од гласине кнежеве, чије кораке и не чу по снијегу. Мат. 2. оно што се прича, говоркање, вест. — Долазе гласине из Петрограда у Москву. Крањч. Стј.