Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гла̀сит

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 490

гла̀сит

гласит

Стална адреса

Лема

гласит

Извор

том 1, стр. 490, редослед 5

  1. 1.

    гласовит, чувен.

    — lаrло се уздизао ... растао из тога народа, све виши и гласитији.
    Пер.
    Мој је ујак вазда био гласит са своје велике смионости.
    Креш.
  2. 2.

    гласан.

    — Напред! у бој! Османе, кажи да свирају зурле гласите.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
гла̀сит, -а, -о 1. гласовит, чувен. — lаrло се уздизао ... растао из тога народа, све виши и гласитији. Пер. Мој је ујак ... вазда био гласит са своје велике смионости. Креш. 2. гласан. — Напред! у бој! Османе, кажи да свирају зурле гласите. Јакш. Ђ.