Одредница

гла́сити

сврштом 1, стр. 490

гла́сити

гласити

Стална адреса

Лема

гласити

Извор

том 1, стр. 490, редослед 6

  1. 1.а.

    садржавати у себи неко саопштење, неку обавест казивати, говорити.

    — Папир ... је гласио на тисућу форинти.
    Том.
    Турске верзије гласе о томе другојачије.
    Нов.
    Тко је унутра? Кадет ... гласио је поносни одговор.
    Јонке
  2. 1.б.

    бити адресован, упућен; написан на нечије име.

    — Лист гласи на оца, а он је у Бечу.
    Том.
    Никакав рачун ни рабош није гласио на њеrа.
    Срем.
    Тапије гласе на Аћима.
    Ћос. Д.
  3. 2.

    чути се.

    — Тјерала лисица зеца,
    — ћејкање јој гласило весело и жестоко.
    Ђал.
  4. 3.а.

    звонити за мртвим, оглашавати.

    — У то је и звоно почело да гласи мртваца.
    Чипл.
  5. 3.б.

    разносити гласове, новости, разглашивати.

    — Замоле: »да се не гласи даље; нису раде да се од њих чује ...«
    Вес.
  6. 4.

    важити, бити сматран.

    — Тај млади човјек је Чех и ... гласи као чешки родољуб.
    Павл.
  7. 5.

    јављати, објављивати; предсказивати.

    — Сјајна вила славског рода гласи амо истихана: Зора пуца, бит ће дана!
    Прер.
    Поглед ти је, истина, ужасан, несрећу ми некакву гласи.
    Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

чути се; јављати се. — Похрли журно у цркву јер се већ гласило звонце. Бен. До данас се ... још гласило није да се и газде ... у хапс воде. Ћор. фиг. Стари осећаји сузама се гласе. Уј

чути се; јављати се.
Изворни текст (OCR)
гла́сити, гла̂сӣм сврш. 1. а. садржавати у себи неко саопштење, неку обавест; казивати, говорити. — Папир ... је гласио на тисућу форинти. Том. Турске верзије гласе о томе другојачије. Нов. Тко је унутра? Кадет ... гласио је поносни одговор. Јонке. б. бити адресован, упућен; написан на нечије име. — Лист гласи на оца, а он је у Бечу. Том. Никакав рачун ни рабош није гласио на њеrа. Срем. Тапије гласе на Аћима. Ћос. Д. 2. чути се. — Тјерала лисица зеца, — ћејкање јој гласило весело и жестоко. Ђал. 3. а. звонити за мртвим, оглашавати. — У то је и звоно почело да гласи мртваца. Чипл. б. разносити гласове, новости, разглашивати. — Замоле: »да се не гласи даље; нису раде да се од њих чује ...« Вес. 4. важити, бити сматран. — Тај млади човјек је Чех и ... гласи као чешки родољуб. Павл. 5. јављати, објављивати; предсказивати. — Сјајна вила славског рода гласи амо истихана: Зора пуца, бит ће дана! Прер. Поглед ти је, истина, ужасан, несрећу ми некакву гласи. Јакш. Ђ.