Одредница

гла̏снӣк

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 490

гла̏снӣк

гласник

Лема

гласник

Варијанте

гла̀снӣк

Извор

том 1, стр. 490, редослед 12

  1. 1.а.

    (гла̂снӣк -а) м онај који носи гласове, весник.

    — Не би тебе гласник Дрине прешо̂, нит би имо̂ ко глас донијети.
    НП Вук
    Истога дана отишао је гласник у Рим. Обз. 1932. фиr. По који суви листак падне с гране, као нијеми гласник суморних јесенских дана.
    Коч.
    Сунце, гласник радости ... повуче сјеновит застор с кревета Ауроре.
    Богд.
  2. 1.б.

    службеник који обавештава о чему, разноси позиве, решења и сл., позивар, разносач.

    dialectal
    покр. — покрајинскисл. — слично
    — Потисну ra срећа на част гласника јавне области.
    Шен.
    Осорно се окоси на судског гласника који дође с плавим позивом.
    Јевт.
  3. 2.

    представник.

    — Данте ... је највећи гласник хришћанске мисли у средњем веку.
    Цар М.
  4. 3.

    песн. (у атрибутској служби) којим се нешто објављује.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — Да опале два топа гласника.
    НПХ
  5. 4.а.

    лист, новине, часопис.

    — Кватерник спрема издање правашког гласника.
    Нех.
  6. 4.б.

    назив неких листова и часописа.

  7. 5.

    (гла̀снӣк) грам. в. сонант. Терм.

    в. — (после броја) век
  8. 1.

    гла̏снӣков и гласни́ков (гла̑снӣков), -а, -о који припада гласнику.

Изворни текст (OCR)
гла̏снӣк, -а и гла̀снӣк, -и́ка (гла̂снӣк, -а) м 1. а. онај који носи гласове, весник. — Не би тебе гласник Дрине прешо̂, нит би имо̂ ко глас донијети. НП Вук. Истога дана отишао је гласник у Рим. Обз. 1932. фиr. По који суви листак падне с гране, као нијеми гласник суморних јесенских дана. Коч. Сунце, гласник радости ... повуче сјеновит застор с кревета Ауроре. Богд. б. покр. службеник који обавештава о чему, разноси позиве, решења и сл., позивар, разносач. — Потисну ra срећа на част гласника јавне области. Шен. Осорно се окоси на судског гласника који дође с плавим позивом. Јевт. 2. представник. — Данте ... је највећи гласник хришћанске мисли у средњем веку. Цар М. 3. нар. песн. (у атрибутској служби) којим се нешто објављује. — Да опале два топа гласника. НПХ. 4. а. лист, новине, часопис. — Кватерник спрема издање правашког гласника. Нех. б. назив неких листова и часописа. 5. (гла̀снӣк) грам. в. сонант. Терм. 1. гла̏снӣков и гласни́ков (гла̑снӣков), -а, -о који припада гласнику.