гла̏сно
гласно
Лема
гласно
Извор
том 1, стр. 490, редослед 16
- —
да се чује, чујно.
— Гости га поздраве гласно.
видљиво, упадљиво.
— Она несрећа и у сељацима и у њему гласно ћути.
Фразе
~ мислити разговарати сам са собом; говорити за себе.
Изворни текст (OCR)
гла̏сно прил. да се чује, чујно. — Гости га поздраве гласно. Том. фиг. видљиво, упадљиво. — Она несрећа и у сељацима и у њему гласно ћути. Ћос. Д.