гласо̀вит

гласовит

Стална адреса

Лема

гласовит

Извор

том 1, стр. 491, редослед 11

1.
који ужива добар глас, чувен, познат.
— Неко иде у Роrатечку Слатину, тамо је гласовит лијечник.
Леск. Ј.
Новица потиче из гласовите куће ЕЦеровића.
Вујач.
2.
гласан.
— Гласовитим смијеком су̑ потврђивали.
Шен.

Изворни текст (OCR)

гласо̀вит, -а, -о 1. који ужива добар глас, чувен, познат. — Неко иде у Роrатечку Слатину, тамо је гласовит лијечник. Леск. Ј. Новица потиче из гласовите куће ЕЦеровића. Вујач. 2. гласан. — Гласовитим смијеком су̑ потврђивали. Шен.