гла̑с
глас
Лема
глас
Извор
том 1, стр. 488, редослед 14
- 1.а.
(лок. гла́су; мн. гла̏сови и песн гла̑си, ген. гласо́ва̄ и гла̏со̄ва̄) звук који се ствара у грлу (при говору, певању и сл.).
— Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао:
— Одведоше вранца!
Кад говори о вама, још данас му глас трепери... топло, људски.
Болу гласа не дам. Наз . Споља допирао је глас, веселе и тихе песме славујеве.
- 1.б.
грам. најмања говорна јединица, најмањи део речи.
- 2.а.
певачки дар.
— Поп Спира ... има још сад, после толико година, диван глас.
- 2.б.
певање.
— Неколике песме за глас и клавир.
- 2.в.
различита висина тона при певању.
— Запевали смо у три гласа.
Појали су за две певнице ... трећи глас« је волео господар Софра.
Р̏. мелодија.
— У сваком цвркуту ... налазила би глас неке песме.
- 2.д.
тон; звук; шум.
— На њој цеви са рупама гајдаш свира гласове главне.
Глас се ријеке стиша.
Чује се ситан глас црквеног звона.
Хуји глас стварања и ритам расула.
- 3.
позив неког унутрашњег нагона, подсвести и сл.
— Гласи дјетињства к нама иду.
Одговорили бисте гласу своје савести.
А било је нешто слатко у тој ... тузи ... као глас прошлостии слатких успомена. Мар .
- 4.а.
вест, новост.
— Жао би ми било да се тај глас обистини.
Отац се није нимало узбуђивао због гласова који су се ширили о њему.
- 4.б.
порука.
— Оставих му глас нека ме причека за којих десетак дана.
- 5.а.
мишљење; уверење.
— Данас је глас новина сугестивнији од књижевног утицаја.
То би могло да утиче на слободу твога судијског гласа.
- 5.б.
представник, заступник, говорник.
— Крањчевић је ... глас свих хрватских опозиција.
- 6.
право изјашњавања на изборима при каквом одлучивању и сл.; само изјашњавање.
— Да се чича-Јордан плебисцитом бирао за пудара, сви би дечурлијски гласови пали на њ.
Конгрес решава простом већином својих гласова.
- 7.
углед, име.
— Ретко је ко у нашој књижевности тако брзо стигао до тако великога гласа као Сремац].
Глас тог човјека зацијело није особита свједоџба за морал наших дана.
- 8.
пропис, смисао (закона, уговора и сл. ).
— Противно гласу уговора, почели смо рат без споразума.
у пустињи књиж. в. глас вапијућег; да(ва)ти ~ 1) гласати, бирати, изабрати; 2) рећи своје мишљење; (не) да(ва)ти, (не) пустити, (не) пуштати гласа од себе (не) јавити се, (не) јављати се, (не) показ(ив)ати се жив; дићи (повисити)~ 1) почети говорити гласније; 2) љутито, заповеднички говорити; дићи (подићи) ~ против чега успротивити се, протестовати; доћи на ~ в . изићи на глас; из(иза) гласа , из свега г ласа гласно, што можсе бити гласније, вичући; изда је ме (те итд.) не могу (може) да изговори реч (од узбуђења и сл.); изгубити ~ не моћи певати (или говорити); изићи (излазити) на ~ 1) прочути се, постати познат; 2) заст. осрамотити се, постати предмет оговарања; изнети (износити некоrа) на ~ (на рђав ~) пронети (проносити) неповољне вести (о коме); имати (немати) ~ 1) бити (не бити) обдарен даром певања; 2) в. уживати глас испод гласа (ПоД
Фразе
без гласа нем, занемео, запањен; бије га ~ нар. о њему се рђаво говори; бити на гласу бити познат, чувен; бити на добру гласу имати угледа; бити на рђаву, лошу гласу бити озлоглашен, познат по злу; ~ вапијућег књиж. узалудан вапај; ~ народа јавно мишљење;
Изворни текст (OCR)
гла̑с м (лок. гла́су; мн. гла̏сови и песн. гла̑си, ген. гласо́ва̄ и гла̏со̄ва̄) 1. а. звук који се ствара у грлу (при говору, певању и сл.). — Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца! Лаз. Л. Кад говори о вама, још данас му глас трепери... топло, људски. Крл. Болу гласа не дам. Наз . Споља допирао је глас, веселе и тихе песме славујеве. Дом. б. грам. најмања говорна јединица, најмањи део речи. 2. а. певачки дар. — Поп Спира ... има још сад, после толико година, диван глас. Срем. б. певање. — Неколике песме за глас и клавир. Коњов. в. различита висина тона при певању. — Запевали смо у три гласа. Богдан. Појали су за две певнице ... трећи глас« је волео господар Софра. Игњ. Р̏. мелодија. — У сваком цвркуту ... налазила би глас неке песме. Станк. д. тон; звук; шум. — На њој цеви са рупама гајдаш свира гласове главне. Чипл. Глас се ријеке стиша. Наз. Чује се ситан глас црквеног звона. Лаз. Л. фиг. Хуји глас стварања и ритам расула. Дуч. 3. позив неког унутрашњег нагона, подсвести и сл. — Гласи дјетињства к нама иду. Визн. Одговорили бисте гласу своје савести. Ћос. Б. А било је нешто слатко у тој ... тузи ... као глас прошлостии слатких успомена. Мар . 4. а. вест, новост. — Жао би ми било да се тај глас обистини. Шапч. Отац се није нимало узбуђивао због гласова који су се ширили о њему. Козарч. б. порука. — Оставих му глас нека ме причека за којих десетак дана. Рад. Д. 5. а. мишљење; уверење. — Данас је глас новина сугестивнији од књижевног утицаја. Матош. То би могло да утиче на слободу твога судијског гласа. Ком. б. представник, заступник, говорник. — Крањчевић је ... глас свих хрватских опозиција. Матош. 6. право изјашњавања на изборима при каквом одлучивању и сл.; само изјашњавање. — Да се чича-Јордан плебисцитом бирао за пудара, сви би дечурлијски гласови пали на њ. Срем. Конгрес решава простом већином својих гласова. Лапч. 7. углед, име. — Ретко је ко у нашој књижевности тако брзо стигао до тако великога гласа као Сремац]. Скерл. Глас тог човјека зацијело није особита свједоџба за морал наших дана. Матош. 8. пропис, смисао (закона, уговора и сл. ). — Противно гласу уговора, почели смо рат без споразума. Јов. С.