гла̀чати
глачати
Лема
глачати
Извор
том 1, стр. 492, редослед 10
- 1.а.
чинити да нешто буде глатко, уклањати неравнине, храпавост.
— Камена оруђа из дилувијалних слојева ... нису глачана.
У салону се смјестила тако да јој је топла сјена глачала ... лице.
- 1.б.
равнати, исправљати глачалом (рубље и сл.), пеглати.
— Стаде пажљиво да глача писмо на дигнутим коленима.
Ану је дао у китничарке, шешире да прави, врnце да глача.
- 1.в.
чешљати, истеривати сјај, лаштити.
— Глача четком ћелу.
Постоле ваља глачати да се сјају. Ков.
- 1.а.
За време јела је глачао нокте. Дуч.
- 2.
фиг. а.дотеривати, у̏лепшавати реченицу (стил).
— Кочић је умео ... да... глача и дотерује своју реченицу. КН 195б. б. васпитавати, одгајати, учити понашању.
— Племство осредња реда, што с у двору учи, глача.
Изворни текст (OCR)
гла̀чати, -а̄м несврш. 1. а. чинити да нешто буде глатко, уклањати неравнине, храпавост. — Камена оруђа из дилувијалних слојева ... нису глачана. Жуј. фиг. У салону се смјестила тако да јој је топла сјена глачала ... лице. Божић. б. равнати, исправљати глачалом (рубље и сл.), пеглати. — Стаде пажљиво да глача писмо на дигнутим коленима. Дав. Ану је дао у китничарке, шешире да прави, врnце да глача. Сим. в. чешљати, истеривати сјај, лаштити. — Глача четком ћелу. Каш. Постоле ваља глачати да се сјају. Ков. А. За време јела је глачао нокте. Дуч. 2. фиг. а.дотеривати, у̏лепшавати реченицу (стил). — Кочић је умео ... да... глача и дотерује своју реченицу. КН 195б. б. васпитавати, одгајати, учити понашању. — Племство осредња реда, што с у двору учи, глача. Змај.