глачи̏на

глачина

Стална адреса

Лема

глачина

Извор

том 1, стр. 492, редослед 11

—
в. глаткост.
— Под гајем љеска се глачина рибњака.
Шен.
Глачина ... пунанога лица приказиваше га млађим. Коз. Ј. ла́ше̄ње с гл. им. од гласити (се). гле̏ (ретко у мн. гле̏те) 1. (каткад удвојено) узвик за указивање на нешто чудно.
— Гле, гле, а откуд ви међу нас? Петр.
в.
В. Гле ти бијеса! одговори Санчо. Вел. Гле, како је паметан! Чипл. 2. погледај.
dialectal
в. — (после броја) векпокр. — покрајински

Фразе

гле ти њега види ти њега; не сме се тако.

Изворни текст (OCR)

глачи̏на ж в. глаткост. — Под гајем љеска се глачина рибњака. Шен. Глачина ... пунанога лица приказиваше га млађим. Коз. Ј. ла́ше̄ње с гл. им. од гласити (се). гле̏ (ретко у мн. гле̏те) 1. (каткад удвојено) узвик за указивање на нешто чудно. — Гле, гле, а откуд ви међу нас? Петр. В. Гле ти бијеса! одговори Санчо. Вел. Гле, како је паметан! Чипл. 2. покр. погледај.