гле̏дати
гледати QA: medium
Лема
гледати
Извор
том 1, стр. 492, редослед 23
- 1.а.
имати поглед, очи управљене на некога или на нешто, посматрати.
— Чинило ми се да ме цео свет гледа.
Мањи брат почео натуцати слова гледаући преко братова рамена у читанку.
Из пламена револуције ... мирно и гордо гледа та катедрала.
- 1.б.
имати отворене очи; супр. жмурити.
- 1.в.
видети (некога).
dialectal— Виђао сам га ... у граду. Но поодавно га не гледа2.
Гледа свет нечувен призор, какав се никада није ту гледао.
- 2.а.
испољавати се, видети се, показивати св.
— Из раширених зеница, гледао је стра2. Ћос.
- 2.б.
видети у машти, замишљати.
— Гледао сам те синоћ. Црну. Тужну. Мртву.
- 3.
бити усмерен, окренут (према некоме, нечему).
— Топ гледа ... управо у нашу војску.
Овећи прозор ... гледа у мало двориште.
Српски народ треба да гледа напред у будућност, а не натраг у средњи век.
- 4.
посматрати у циљу гатања, гатати.
— Чије је ово плеће те га гледаш? Његош. Госпођа Олга ... гледа у кавену шалицу.
- 5.
бити наклоњен, волети.
— Мујо гледа у махали Ајку, Мујо гледа, а мајка му не да.
Јеси ли ти находио у вашим књигама ... да Дјевојка ваше вјере
— гледа Турчина? Андр И.
- 6.
упознавати (девојку).
— Идеш да гледаш девојку.
- 7.а.
водити рачуна о нечему, обазирати се (на кога или што).
— На ме није ни гледао.
На то што је некад било данас више нико не гледа. Ћос.
- 7.б.
старати се, трудити се, настојати.
— Кажем му да гледа да набави џебане.
Гледај, па порани!
Гледао је да не разговара ни с ким.
- 7.в.
пазити, чувати, бринути се.
— Сад ће се више гледати на домаће људе!
Да ли ће ми децу гледати?
Гледајте ми најприје вечеру.
Деда гледа око живине и деце.
- 8.
подносити, трпети.
— Не може бан подбана жива гледати.
Пази госпочиће ... Е, баш не могу да их гледам.
- 9.
односити се на известан начин према нечему, ценити, оцењивати, сматрати, налазити.
— Омладина почиње стварније да гледа на ствари целога племена.
У доброчинству гледа средство које ... срце и душу весели.
лепо лепо примати, марити; ~ (некоме) на прсте пазити да не украде; ~ испод ока (очију) 1) крадом посматрати да се то не уочи; 2) бити неповерљив; показивати нерасположење; ~ као зеницу (као мало воде на длану, као око у глави) чувати с највећом љубављу и пажњом; ~ кроз прсте опраштати погрешке, попуштати; ~ кроз ружичасте наочари бити оптимист(а), са симпатијом посматрати ствари; ~ кроз црне наочари бити песимист(а) у некој ствари; ~ на високо тежити у више оруштво или на више положаје; ~ попреко (преко рамена , зло, мрко, ружно) не трпети, не марити; право у очи немати скривених мисли, не стидети се; ~ преда се заст. нар. бити смеран (о девојци); ~ радо волети, марити; (гледај) свој посао (своја посла) 1) радити свој посао; 2) не мешати се у туђе ствари; ~ с висине (с висока) презирати потцењивати; ~ својим очима 1) видети, доживети, бити очевидац, сведок; 2) имати своје мишљење, мислити независно у туђу шаку живети од туђе помоћи (милости); ~ црно в. гледати кроз црне наочари; као да очима гле да м живо се сећам; као што сад тебе гледам својим очима сам видео; не моћи ~ очима мрзети, не подносити.
Фразе
гледај ти (само) њега не ваља то што радиш; ~ атар (атер) бити пристрасан ~ глави места покр. чувати, склањати главу; ~ добрим оком в. гледати лепо; ~ другим очима бити другог мишљења; ~ (у) зубе 1) процењивати године старости; 2) сувише мерити ствари;
Пододреднице
бе (себи) мислити, старати се о себи; ~ скрштених руку не марити, не узимати учешћа, бити равнодушан; ~ смрти у очи (у лице) бити на страшноме месту у боју, бити у смртној опасности; ~ у гроб налазити се на крају свог века (живота); ~ у облаке бити фантаст(а)
1. а. уз. повр. према гледати (1а). б. показивати узајамно расположење, однос. — Гледају се као курјаци. Змај. в. покр. видети се, срести се. — Куцне ме по рамену и дохвати десну руку, као да смо се сто пута гледали. Љуб. 2. а. испољавати, изражавати међусобну наклоност, волети се. — Два се драга измала гледала. НПХ. Почело се зуцкати по селу да се Јула попина и Шlаца радо гледајӯ. Срем. б. слагати се. — Да се гледамо као браћа. Нуш. Ако и није било очите свађе, опет се радо гледали нису. Шен. в. трпети се, подносити један другог. — Њих два лепо не могаше да се гледају. Вес
Изворни текст (OCR)
гле̏дати, -а̄м несврш. 1. а. имати поглед, очи управљене на некога или на нешто, посматрати. — Чинило ми се да ме цео свет гледа. Уск. Мањи брат почео натуцати слова гледаући преко братова рамена у читанку. Гор. фиг. Из пламена револуције ... мирно и гордо гледа та катедрала. Матош. б. имати отворене очи; супр. жмурити. в. покр. видети (некога). — Виђао сам га ... у граду. Но поодавно га не гледа2. Кост. Л. Гледа свет нечувен призор, какав се никада није ту гледао. Дом. 2. а. испољавати се, видети се, показивати св. — Из раширених зеница, гледао је стра2. Ћос. Д. б. видети у машти, замишљати. — Гледао сам те синоћ. Црну. Тужну. Мртву. Матош 3. бити усмерен, окренут (према некоме, нечему). — Топ гледа ... управо у нашу војску. Нен. М. Овећи прозор ... гледа у мало двориште. Нех. фиг. Српски народ треба да гледа напред у будућност, а не натраг у средњи век. Скерл. 4. посматрати у циљу гатања, гатати. — Чије је ово плеће те га гледаш? Његош. Госпођа Олга ... гледа у кавену шалицу. Јел. 5. бити наклоњен, волети. — Мујо гледа у махали Ајку, Мујо гледа, а мајка му не да. НПХ. Јеси ли ти находио у вашим књигама ... да Дјевојка ваше вјере — гледа Турчина? Андр И. 6. упознавати (девојку). — Идеш да гледаш девојку. Игњ. 7. а. водити рачуна о нечему, обазирати се (на кога или што). — На ме није ни гледао. Наз. На то што је некад било данас више нико не гледа. Ћос. Б. б. старати се, трудити се, настојати. — Кажем му да гледа да набави џебане. Нен. М. Гледај, па порани! Ад. Гледао је да не разговара ни с ким. Хорв. в. пазити, чувати, бринути се. — Сад ће се више гледати на домаће људе! Шен. Да ли ће ми децу гледати? Вес. Гледајте ми најприје вечеру. Јурк. Деда гледа око живине и деце. Ад. 8. подносити, трпети. — Не може бан подбана жива гледати. Шен. Пази госпочиће ... Е, баш не могу да их гледам. Срем. 9. односити се на известан начин према нечему, ценити, оцењивати, сматрати, налазити. — Омладина почиње стварније да гледа на ствари целога племена. Јов. Ј. У доброчинству гледа средство које ... срце и душу весели. Скерл.