Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

глѝбив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 494

глѝбив

глибив

Лема

глибив

Извор

том 1, стр. 494, редослед 26

  1. —

    в. глибовит.

    — Пењући се ... глибивим путељком ... Петар се радовао мисли о тамбурици. Шег. гли́бити (се), гли̑бӣм (се) несврш. упадати у глиб.
    — Дави се и глиби сам у своме калу.
    Креш.
    Равнодушно мире се с злом у које глибе.
    Грол
Изворни текст (OCR)
глѝбив, -а, -о в. глибовит. — Пењући се ... глибивим путељком ... Петар се радовао мисли о тамбурици. Шег. гли́бити (се), гли̑бӣм (се) несврш. упадати у глиб. — Дави се и глиби сам у своме калу. Креш. фиг. Равнодушно мире се с злом у које глибе. Грол.