гли̑б

глиб

Лема

глиб

Извор

том 1, стр. 494, редослед 22

1.
(лок. гли́бу) густо, лепљиво блато, кал.
лок. — локатив
— Газе ... по глибу.
Нен. Љ.
Зиба гомила муља мреже густог глиба.
Кркл.
2.
фиг. прљавштина, поквареност.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Крив је брлог и глиб друштва.
Дом.
Оrрезнуо до грла у глиб и сад хоће да га други отуд извуче.
Цар Е.

Изворни текст (OCR)

гли̑б м (лок. гли́бу) 1. густо, лепљиво блато, кал. — Газе ... по глибу. Нен. Љ. Зиба гомила муља мреже густог глиба. Кркл. 2. фиг. прљавштина, поквареност. — Крив је брлог и глиб друштва. Дом. Оrрезнуо до грла у глиб и сад хоће да га други отуд извуче. Цар Е.