Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гли́ста

жтом 1, стр. 495

гли́ста

глиста

Лема

глиста

Извор

том 1, стр. 495, редослед 28

  1. 1.

    врста мекушца дугог и (обично) ваљкастог тела који живи у земљи или у цревима човека и животиња дечја ~, животињска ~, јамска ~, кишна ~ и др.

    zoology
    зоол. — зоологијадр. — друго
    — Рапорт је данас био дуга глиста.
    Крл.
  2. 2.

    фиг. љигавац, удворица, улизица.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Плануће мрки огњеви мржње у грудима људи. Измиљеће љигаве глисте удворичке.
    Вуков.

Фразе

изводити бесне глисте радити којешта , измотавати се.
Изворни текст (OCR)
гли́ста ж 1. зоол. врста мекушца дугог и (обично) ваљкастог тела који живи у земљи или у цревима човека и животиња дечја ~, животињска ~, јамска ~, кишна ~ и др. — фиг. Рапорт је данас био дуга глиста. Крл. 2. фиг. љигавац, удворица, улизица. — Плануће мрки огњеви мржње у грудима људи. Измиљеће љигаве глисте удворичке. Вуков.