Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гло̀ба̄р

мтом 1, стр. 496

гло̀ба̄р

глобар

Стална адреса

Лема

глобар

Извор

том 1, стр. 496, редослед 4

  1. —

    (вок. гло̏ба̄ру и -а̄ре) онај који глоби; отимач, пљачкаш; насилник.

    вок. — вокатив
    Није тај од оних злијех. Он је само гонио глобаре и људоморе, а заклањао сиротињу. Кост. Л. Закон за крадљивце ... Десетак ... глобари ... Црквена имања.
    Бој.
Изворни текст (OCR)
гло̀ба̄р, -а́ра м (вок. гло̏ба̄ру и -а̄ре) онај који глоби; отимач, пљачкаш; насилник. — Није тај од оних злијех. Он је само гонио глобаре и људоморе, а заклањао сиротињу. Кост. Л. Закон за крадљивце ... Десетак ... глобари ... Црквена имања. Бој.