Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гло̏цкати

несврштом 1, стр. 498

гло̏цкати

глоцкати

Лема

глоцкати

Извор

том 1, стр. 498, редослед 20

  1. —

    дем. према глодати.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Амина скаче уз њу горе, докопа је за ухо или за ногу па глоцка, истрчава се на њу и лаје.
    Лаз. Л.
    Миш већ халапљиво глоцка узицу на цијевном ждријелу.
    Матош
    Поетику је још у IV разреду глоцкао пишући стихове.
    Кал.

Пододреднице

~ се

уз. повр. дем. према глодати се. — Коњи се глоцкају. Вук Рј

уз. повр. дем. према глодати се.
Изворни текст (OCR)
гло̏цкати, -а̄м несврш. дем. према глодати. — Амина скаче уз њу горе, докопа је за ухо или за ногу па глоцка, истрчава се на њу и лаје. Лаз. Л. Миш већ халапљиво глоцка узицу на цијевном ждријелу. Матош. фиг. Поетику је још у IV разреду глоцкао пишући стихове. Кал.