Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гми̏зати

несврштом 1, стр. 503

гми̏зати

гмизати

Лема

гмизати

Извор

том 1, стр. 503, редослед 19

  1. 1.

    ићи вукући трбух по тлу, ићи потрбушке, пузити, милети; ићи одвећ лагано.

    — Природа не гмиже као пуж, скаче као јелен.
    Маж. Ф.
    Каравани деце и жена гмизали су ... натоварени суварцима из оближњих шума.
    Ћос. Б.
    Влак је споро гмизао.
    Козарч.
    И осудише ме да пузим и гмижем.
    Јакш. М.
  2. 2.

    ићи у великом броју, врвети.

    — А за њиме јатомице силна Турад амо гмиже.
    Шен.
    Пуна је гора
    — пуна крвника, гмиже и кипи од јаничара.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
гми̏зати, гми̏же̄м несврш. 1. ићи вукући трбух по тлу, ићи потрбушке, пузити, милети; ићи одвећ лагано. — Природа не гмиже као пуж, скаче као јелен. Маж. Ф. Каравани деце и жена гмизали су ... натоварени суварцима из оближњих шума. Ћос. Б. Влак је споро гмизао. Козарч. И осудише ме да пузим и гмижем. Јакш. М. 2. ићи у великом броју, врвети. — А за њиме јатомице силна Турад амо гмиже. Шен. Пуна је гора — пуна крвника, гмиже и кипи од јаничара. Јакш. Ђ.