Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гно̏јав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 504

гно̏јав

гнојав

Стална адреса

Лема

гнојав

Извор

том 1, стр. 504, редослед 10

  1. —

    у којему има гноја (1), који је пун гноја.

    — Можеш мислити какав је то живот: гњидави, захирили, упаљених гнојавих очију.
    Пав.
    морално покварен.
    — У ово време гнојаво од греха, врлина мора порок молити.
    Панд.
Изворни текст (OCR)
гно̏јав, -а, -о у којему има гноја (1), који је пун гноја. — Можеш мислити какав је то живот: гњидави, захирили, упаљених гнојавих очију. Пав. фиг. морално покварен. — У ово време гнојаво од греха, врлина мора порок молити. Панд.