Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гно̑јан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 504

гно̑јан

гнојан

Лема

гнојан

Варијанте

гно̏јан

Извор

том 1, стр. 504, редослед 12

  1. 1.

    који се односи на гној; који је праћен гнојењем (болест, запаљење); гнојав.

    — Имао је често гнојна запаљења у устима.
    Андр. И.
    Гнојну упалу тих лојница на очном капку зовемо јечменац.
    НЧ
  2. 2.

    нагнојен, нађубрен.

    — У брзоме ритму повијају се жене над браздом, која каиша тмасту гнојну земљу торишта. Њуков.
Изворни текст (OCR)
гно̑јан и гно̏јан, -о̑јна, -о̑јно 1. који се односи на гној; који је праћен гнојењем (болест, запаљење); гнојав. — Имао је често гнојна запаљења у устима. Андр. И. Гнојну упалу тих лојница на очном капку зовемо јечменац. НЧ. 2. нагнојен, нађубрен. — У брзоме ритму повијају се жене над браздом, која каиша тмасту гнојну земљу торишта. Њуков.