Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гно̀јити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 504

гно̀јити

гнојити

Стална адреса

Лема

гнојити

Извор

том 1, стр. 504, редослед 19

  1. 1.

    (имп. гно̑ј) несврш. 1 прел. посипати гнојем (2), ђубрити.

    имп. — императивнесврш. — несвршени глаголпрел. — прелазни глагол
    — Кад се та земља згори и упола испече, они је уситне и тим своју земљу гноје.
    Нен. Љ.
  2. 2.

    в. гнојити се.

    — Хоће л из кондира ... пасти кап на ране што зјапе и гноје?
    Рак.
    Ко зна где би се чир провалио, а где други почео да гноји.
    Ком.

Пододреднице

~ се

постајати гнојав, пунити се гнојем. — Отвори рану која се је потајно гнојила. Шен

постајати гнојав, пунити се гнојем.
Изворни текст (OCR)
гно̀јити, -ӣм (имп. гно̑ј) несврш. 1. прел. посипати гнојем (2), ђубрити. — Кад се та земља згори и упола испече, они је уситне и тим своју земљу гноје. Нен. Љ. 2. в. гнојити се. — Хоће л из кондира ... пасти кап на ране што зјапе и гноје? Рак. Ко зна где би се чир провалио, а где други почео да гноји. Ком.