Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гну̑с

мтом 1, стр. 505

гну̑с

гнус

Лема

гнус

Извор

том 1, стр. 505, редослед 22

  1. 1.а.

    животињска нечист, измет

    — Зар зердав не зијевну на гнус вучји? КН 1958. Рупе пуне гнуса ... све се то гомилало око немани.
    Наз.
  2. 1.б.

    нечистоћа, прљавштина.

    — Мрмљао је ... скидајући са себе гнус. Ков. А.Умире ли икад за нас онај тко нас је ... каљао гнусом?
    Бег.
  3. 2.

    фиг. морална наказа, гад.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Не молите, не дарујте, гнусови!
    Гор.
Изворни текст (OCR)
гну̑с м 1. а. животињска нечист, измет. — Зар зердав не зијевну на гнус вучји? КН 1958. Рупе пуне гнуса ... све се то гомилало око немани. Наз. б. нечистоћа, прљавштина. — Мрмљао је ... скидајући са себе гнус. Ков. А.Умире ли икад за нас онај тко нас је ... каљао гнусом? Бег. 2. фиг. морална наказа, гад. — Не молите, не дарујте, гнусови! Гор.