го̏во̄р
говор
Лема
говор
Извор
том 1, стр. 510, редослед 17
- 1.а.
средстео споразумевања међу људима помоћу артикулисаних гласова сложених у речи и реченице; способност изражавања, исказивања мисли и осећања.
— Способности тесно везане јављају се 3ж паралелно: нпр. говор и мишљење.
Пет векова, црни, као пет гаврана, пали су по земљи, у крваве воде ... уз тутњаву гњева и говор вулкана.
Тајанствен говор дрвећа и трава. Цес.
- 1.б.
неко друго средство споразумевања и изражавања, исказивања мисли и осећања (гестови, гесте, мимика и др.).
— Неми говор ... приДоласком све новиХ и ноВиХ мимИчКИХ И Гестикулационих ознака ... постепено се усавршавао.
- 2.а.
изговор, начин изговарања.
— Дуго је боравио међу људима, којима је говор тврд и исклесан.
- 2.б.
језик (једног народа).
— Он брзо научи мађарски говор, па му и то ласкаше.
Ко си ти? ... Како је твој пољски говор мутан и нежан!
- 2.в.
наречје.
— Новија српска књижевност писана је поглавито источним говором.
У та три дијалекта постоје и три говора ... икавски, екавски и ијекавски.
- 2.г.
језик неке професије, друштвеног слоја итд.: козарски ~, rеrавачки ~, шатровачки ~ и др,; књижевни ~, народни ~, покрајински ~.
- 3.а.
разговор, причање, расправљање.
— Док они тако у говору, приспију она два млада учитеља.
Жене су даље повеле говор о разводу брака између Цајке и њеног мужа.
- 3.б.
оно што свет прича; исп. глас, фама.
— Прође говор кроз чаршију. Оживеше поновоосмејци,мргођењаи саопштавања.
- 4.
излагање једног лица пред скупом, беседа, предавање.
— Кићени говор, јецање мукло, пјесма и цвијет над сјајним лијесом.
Волио бих на усташки бункер него пред четом говор држати!
Фразе
везани ~ поет. стих; неуправни, посредни, индиректни ~ грам. препричавање онога што је неко рекао; ни говора , нема (ни) говора (о нечему), не може бити (ни) говора (о нечему) друкчије никако не може бити, узалуд је (о томе) више говорити, ствар је свршена; није вредно говора каже се за нешто што је мале или никакве вредности; управни, непоср е дни, дир ектни ~ дословно преношење нечијих речи; жив ми Тодор да се (нек се) чини говор празно и бесмислено причање.
Изворни текст (OCR)
го̏во̄р, го̏вора м 1. а. средстео споразумевања међу људима помоћу артикулисаних гласова сложених у речи и реченице; способност изражавања, исказивања мисли и осећања. — Способности тесно везане јављају се 3ж паралелно: нпр. говор и мишљење. Пед. фиг. Пет векова, црни, као пет гаврана, пали су по земљи, у крваве воде ... уз тутњаву гњева и говор вулкана. Дис. Тајанствен говор дрвећа и трава. Цес. Д. б. неко друго средство споразумевања и изражавања, исказивања мисли и осећања (гестови, гесте, мимика и др.). — Неми говор ... приДоласком све новиХ и ноВиХ мимИчКИХ И Гестикулационих ознака ... постепено се усавршавао. Псих. 2. а. изговор, начин изговарања. — Дуго је боравио међу људима, којима је говор тврд и исклесан. Донч. б. језик (једног народа). — Он брзо научи мађарски говор, па му и то ласкаше. Дом. Ко си ти? ... Како је твој пољски говор мутан и нежан! Црњ. в. наречје. — Новија српска књижевност писана је поглавито источним говором. Нед. У та три дијалекта постоје и три говора ... икавски, екавски и ијекавски. Барац. г. језик неке професије, друштвеног слоја итд.: козарски ~, rеrавачки ~, шатровачки ~ и др,; књижевни ~, народни ~, покрајински ~. 3. а. разговор, причање, расправљање. — Док они тако у говору, приспију она два млада учитеља. Јурк. Жене су даље повеле говор о разводу брака између Цајке и њеног мужа. Дом. б. оно што свет прича; исп. глас, фама. — Прође говор кроз чаршију. Оживеше поновоосмејци,мргођењаи саопштавања. Андр. И. 4. излагање једног лица пред скупом, беседа, предавање. — Кићени говор, јецање мукло, пјесма и цвијет над сјајним лијесом. Домј. Волио бих на усташки бункер него пред четом говор држати! Ћоп.