Одредница

говораше

стом 1, стр. 511

говораше

говораше QA: medium

Лема

говораше

Извор

том 1, стр. 511, редослед 3

  1. в.

    кнезом, дође. Са обема комшикама не говори. БК 1906. в. причати.

    mathematics
    мат. — математикав. — (после броја) век
    — Купио Симин момак газдарици папуче, па јој велике ... томе се говорило у кућама свију суседа.
    Дом.
    6. фиг. сведочити, посведочавати; потврђивати, доказивати; указивати на нешто.
    — То би у једну руку говорилоза исправност овога појма. Мј.193б. Чињенице ... говоре само једно, а то је: да је ... друг Павле изгубио главу. Ћос.
  2. д.

    Д. Неколико бора су ... говориле о умору. Рист. 7. фиг.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. а.

    саопштавати нешто спољним, вањским знацима (дрисањем, очима, изразом и сл.).

    сл. — слично
    — Говорило се више очима него језиком. Коз.Ј. Говори читаво његово држање.
    Сим.
  4. б.

    испољавати се, очитовати се; наговештавати, предсказивати.

    — Из очију им је говорила крвава освета.
    Јакш. Ђ.
    Мрачни израз Бајкићевог лица није говорио ништа добро. Ћос.
  5. б.

    Б.

  6. в.

    изазивати неко осећање или мисао: подстицати, нукати.

    — Моје срце ... није само знало зашто; то је крв говорила у мени.
    Грол
    Срце му је говорило да буде на страни Фехимовој.
    О-А
    на кога говорити ружно о ком, оговарати кога. — А ти јој говори на ме, па нек ме мрзне — рече Стојан]. Ћор. Тој реченој Агати даде бака мита сребрна нека на ме говори. Шен.; ~ у ветар говорити узалуд; у перо диктирати; да се и не говори (о нечему) то се по себи разуме; зна шта говори говори с разлогом, паметно; може се (можеш) ~ што се хоће (што хоћеш) поред свега што се говори (што говориш); не зна шта говори говори лудости, глупости; не може се (ни) ~ (о нечему) не вреди говорити, залудно би било говорити; далеко је од тога; нит ромори нит говори ништа не говори, ћути, шути; м о ж е и с царем да говори нар. може да изиђе пред свакога; шта (имам) да говорим 1) не вреди говорити; 2) није потребно говорити, и без мојих речи то се зна. го̀ворица к индив. оно што се прича, говори; прича, измишљотина. — ЉЂуба се]... мало-помало успаљивала на глупе говорице о оном пљеснивом звекану.
    Цар Е.

Фразе

~ као из књиге (као да чита) имати дар говора, лако говорити; ~ (коме) из срца погађати (нечија) осећања и мисли; говорити некоме оно што му је драго; ~ кроз носимати назални изговор (као говорну ману);
Изворни текст (OCR)
говораше с кнезом, дође. Мат. Са обема комшикама не говори. БК 1906. в. причати. — Купио Симин момак газдарици папуче, па јој велике ... томе се говорило у кућама свију суседа. Дом. 6. фиг. сведочити, посведочавати; потврђивати, доказивати; указивати на нешто. — То би у једну руку говорилоза исправност овога појма. Мј.193б. Чињенице ... говоре само једно, а то је: да је ... друг Павле изгубио главу. Ћос. Д. Неколико бора су ... говориле о умору. Рист. 7. фиг. а. саопштавати нешто спољним, вањским знацима (дрисањем, очима, изразом и сл.). — Говорило се више очима него језиком. Коз.Ј. Говори читаво његово држање. Сим. б. испољавати се, очитовати се; наговештавати, предсказивати. — Из очију им је говорила крвава освета. Јакш. Ђ. Мрачни израз Бајкићевог лица није говорио ништа добро. Ћос. Б. в. изазивати неко осећање или мисао: подстицати, нукати. — Моје срце ... није само знало зашто; то је крв говорила у мени. Грол. Срце му је говорило да буде на страни Фехимовој.