гово̀рити
говорити
Лема
говорити
Извор
том 1, стр. 511, редослед 2
- 1.
имати моћ, способност говора.
- 2.а.
служити се говором; саопштавати нешто речима, казивати.
— Не смем да говорим због прсију.
Рече као да говори неку неважну ствар
Упитај Анику могу ли јој доћи сутра ... Имам нешто да јој говорим.
Слушајућ шум мора, чујем како нарав говори.
Читава земља слуша како ... говори Сутјеска. Пол. 1958.
- 2.б.
знати неки језик, служити се неким језиком.
— Ја јако зло говорим француски?
- 2.в.
изговарати на посебан начин, заносити.
— Рођен је ту у нашем селу, а говори као Македонац.
- 2.г.
уверавати, тврдити.
— Говорим ти, тачно су од литре.
- 3.а.
казивати, саопштавати писмено (у писму, књизи и сл.).
— Књига говори ... кроз векове.
Од књига што их вучем већ годинама није ми ... ниједна говорила ништа.
- 3.б.
имати за предмет, за садржај нешто.
— Е́п говори о краљевима ... витезовима..
- 3.в.
прописивати, одређивати, налагати.
— Закон је био ту који је говорио: једна трећина припада земљовласнику.
- 4.а.
држати говор, беседити; исп. говор (4).
— Дара је говорила сакупљеној маси одушевљеног народа.
Над лијесом је говорило пет говорника.
- 4.б.
служити (мису); изговарати, читати (молитву).
— Мислиш ли ти сутра мису говорити?
У пола гласа говораше молитву.
- 4.в.
одговарати (лекцију у школи); учити, предавати.
— Катехета поглади ... косу и насмеши се:
— Ко ће да говори? Петр.
- 4.в.
Мудраци говоре науку на раскршћима улица. Дуч.
- 5.а.
водити разговор, разговарати.
— Као да говори с цVрицом од четири, пет година, није престао гладити Мелиту руком по лицу и челу.
Немам ја шта с тобом да говорим. Петр.
- 5.б.
бити у добрим односима с ким; обичније у одричном облику: бити у завади.
— Иако
Изворни текст (OCR)
гово̀рити, го̀ворӣм несврш. 1. имати моћ, способност говора. 2. а. служити се говором; саопштавати нешто речима, казивати. — Не смем да говорим због прсију. Нен. Љ Рече као да говори неку неважну ствар Хорв. Упитај Анику могу ли јој доћи сутра ... Имам нешто да јој говорим. Андр. И фиг. Слушајућ шум мора, чујем како нарав говори. Маж. Ф. Читава земља слуша како ... говори Сутјеска. Пол. 1958. б. знати неки језик, служити се неким језиком. — Ја јако зло говорим француски? Матош. в. изговарати на посебан начин, заносити. — Рођен је ту у нашем селу, а говори као Македонац. Дом. г. уверавати, тврдити. — Говорим ти, тачно су од литре. Десн. 3. а. казивати, саопштавати писмено (у писму, књизи и сл.). — Књига говори ... кроз векове. Нен. Љ. Од књига што их вучем већ годинама није ми ... ниједна говорила ништа. Крл. б. имати за предмет, за садржај нешто. — Е́п говори о краљевима ... витезовима.. Т. књ. в. прописивати, одређивати, налагати. — Закон је био ту који је говорио: једна трећина припада земљовласнику. Нам. 4. а. држати говор, беседити; исп. говор (4). — Дара је говорила сакупљеној маси одушевљеног народа. Поп. Ј. Над лијесом је говорило пет говорника. Матош. б. служити (мису); изговарати, читати (молитву). — Мислиш ли ти сутра мису говорити? Андр. И. У пола гласа говораше молитву. Бен. в. одговарати (лекцију у школи); учити, предавати. — Катехета поглади ... косу и насмеши се: — Ко ће да говори? Петр. В. Мудраци говоре науку на раскршћима улица. Дуч. 5. а. водити разговор, разговарати. — Као да говори с цVрицом од четири, пет година, није престао гладити Мелиту руком по лицу и челу. Том. Немам ја шта с тобом да говорим. Петр. В. б. бити у добрим односима с ким; обичније у одричном облику: бити у завади. — Иако не