Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀во̄рница

жтом 1, стр. 512

го̀во̄рница

говорница

Лема

говорница

Извор

том 1, стр. 512, редослед 7

  1. 1.а.

    место с којега се држе говори; трибина; предикаоница, проповедаоница.

    с — средњи род
    — Поезија није ни предикаоница ни говорница.
    Скерл.
    У једној цркви сам видео говорницу на левој страни, као у туђинским црквама. Црњ. фигr. Најбољи књижевници траже новинарску говорницу. Матош. б, мала затворена просторија (кабина) за телефонске разговоре.
  2. 2.

    женска особа говорник.

    archaic
    заст. — застарелопокр. — покрајински
    — Још је ту говорила; а била је Неда говорница и тужбарница.
    Миљ.

Фразе

телефонска ~ в. говорница (1б).
Изворни текст (OCR)
го̀во̄рница ж 1. а. место с којега се држе говори; трибина; предикаоница, проповедаоница. — Поезија није ни предикаоница ни говорница. Скерл. У једној цркви сам видео говорницу на левој страни, као у туђинским црквама. Црњ. фигr. Најбољи књижевници траже новинарску говорницу. Матош. б, мала затворена просторија (кабина) за телефонске разговоре. 2. заст. покр. женска особа говорник. — Још је ту говорила; а била је Неда говорница и тужбарница. Миљ.