гово̀рљиво̄ст
говорљивост
Лема
говорљивост
Извор
том 1, стр. 512, редослед 3
- —
особина онога који је говорљив.
— Одатле најприје ова њена бујна говорљивост, дуга она причања. Бег Она се нешто покуњи и изгуби ону првашњу говорљивост.
Изворни текст (OCR)
гово̀рљиво̄ст, -ости ж особина онога који је говорљив. — Одатле најприје ова њена бујна говорљивост, дуга она причања. Бег Она се нешто покуњи и изгуби ону првашњу говорљивост. Радул.