Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гово̀рљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 511

гово̀рљив

говорљив

Лема

говорљив

Извор

том 1, стр. 511, редослед 8

  1. а.

    који много говори, причљив.

    — Био је Добрњац] ... не само говорљив него и рјечит.
    Вук
    Старост је и онако говорљива.
    Јурк.
  2. б.

    који уме да говори.

    — Бокељ је озбиљан, тријезан, чазбен, говорљив.
    Љуб.
    Момир ... онако хитар и говорљив, и њу је научио шта да каже.
    Каш.
Изворни текст (OCR)
гово̀рљив, -а, -о а. који много говори, причљив. — Био је Добрњац] ... не само говорљив него и рјечит. Вук. Старост је  и онако говорљива. Јурк. б. који уме да говори. — Бокељ је озбиљан, тријезан, чазбен, говорљив. Љуб. Момир ... онако хитар и говорљив, и њу је научио шта да каже. Каш.