го̀дити
годити
Лема
годити
Извор
том 1, стр. 513, редослед 9
- 1.
бити угодан, пријати, допадати се, свиђати се.
— Ти ни тренуо ниси, а не знаш како би твоме ломноме телу санак годио!
Старцу су годиле те посјете.
Није му Вуку годио живот у Београду.
- 2.
чинити што је неком угодно, угађати.
— Примицао се Грга све корак по корак Ивановој души, годећи његовој страсти.
Он је дошао у ову пусту гору да богу годи.
- 3.
правити погодбу, погађати се.
— Марко извади кесу из копорана, узе један »здрав« и један бушен цванцик, и пружи јој.
— Дај оба здрава!
— рече Мара.
— Нисмо годили.
- 4.
одређивати, одлучивати.
— Бог годио и бог догодио, на теби се таки санак збио.
- 5.
гађати, нишанити.
— Како Сава пјева иза гласа, а све годи пушком џевердаром, често пали, још чешће крвави.
Поп Ш ћепан се тад у Котор нагна, годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду.
Пододреднице
1. погађати се. — Тражи човјека који је с хајдуцима пријатељ, и преко кога се годи с харамбашом. Рј. А. 2. чинити се. — Јер је млада скоро доведена, зато јој се срамота гођаше. НПХ. Свакоме се годи срамота препирати се са женском главом. Љуб. 3. наћи се, десити се. — Човјек зна гдје се роди, али не зна куд се годи. Н. посл. Вук
Изворни текст (OCR)
го̀дити, -ӣм несврш. 1. бити угодан, пријати, допадати се, свиђати се. — Ти ни тренуо ниси, а не знаш како би твоме ломноме телу санак годио! Јакш. Ђ. Старцу су годиле те посјете. Војн. Није му Вуку годио живот у Београду. Прод. 2. чинити што је неком угодно, угађати. — Примицао се Грга све корак по корак Ивановој души, годећи његовој страсти. Шен. Он је дошао у ову пусту гору да богу годи. Јакш. Ђ. 3. правити погодбу, погађати се. — Марко извади кесу из копорана, узе један »здрав« и један бушен цванцик, и пружи јој. — Дај оба здрава! — рече Мара. — Нисмо годили. Вес. 4. одређивати, одлучивати. — Бог годио и бог догодио, на теби се таки санак збио. НП Вук. 5. гађати, нишанити. — Како Сава пјева иза гласа, а све годи пушком џевердаром, често пали, још чешће крвави. НП Вук. Поп Ш ћепан се тад у Котор нагна, годи једном топом са Котора, Шенђерову погоди лубарду. Њег.