Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀дишњица

жтом 1, стр. 514

го̀дишњица

годишњица

Стална адреса

Лема

годишњица

Извор

том 1, стр. 514, редослед 8

  1. 1.а.

    дан у години на који се десио неки догађај, облетница.

    — Годиuњице таквих догађаја саме су по себи свечаност најсјајнија и најмилија.
    Нов.
    Оде ... у свијет баш на годишњицу својега доласка.
    Мих.
  2. 1.б.

    годишњи помен (умрломе); исп. година (б).

    исп. — испореди
    — Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу, онда науми да ожени Лазара.
    Вес.
  3. 2.

    в. годишњак (2а). -го̀дишњица други део сложеница које означавају дан (прославу, помен и сл.) после онолико година колико се казује бројем у првом делу тих сложеница: петогодишњица, десетогодишњица, стогодишњица и сл.

    сл. — слично
Изворни текст (OCR)
го̀дишњица ж 1. а. дан у години на који се десио неки догађај, облетница. — Годиuњице таквих догађаја саме су по себи свечаност најсјајнија и најмилија. Нов. Оде ... у свијет баш на годишњицу својега доласка. Мих. б. годишњи помен (умрломе); исп. година (б). — Намири се година помрлим укућанима; Анђелија им издаде и последње подушје, годишњицу, онда науми да ожени Лазара. Вес. 2. в. годишњак (2а). -го̀дишњица други део сложеница које означавају дан (прославу, помен и сл.) после онолико година колико се казује бројем у првом делу тих сложеница: петогодишњица, десетогодишњица, стогодишњица и сл.