Одредница

го̑ди̏

мтом 1, стр. 512

го̑ди̏

годи

Лема

годи

Извор

том 1, стр. 512, редослед 21

  1. 1.

    (лок. го̀ду; мн. го̀дови) а дан у години у који се помиње, слави нешто, годишњица, годишњи празник, благдан.

    лок. — локативмн. — множина
    — Нек се помоле сваке године кад падне мој год за моју гријешну душу.
    Шен.
    Ја сам дао донијети колаче и ликера ... у тај дан, у кући гдје се славио газдаричин год.
    Бег.
    б. празник, благдан.
    — А долазио је у цркву само о великим годовима и кад му је крсно име.
    Шапч.
    Цвијети су велики год.
    Вес.
  2. 2.

    знак годишњег раста дебла, дрвета у ширину, годишњи прстен.

    — У дрвету опажамо много концентричних кругова. То су годови.
    Бот.

Фразе

~ му његов нар. покр. псовка ићи у ~ угађати, погодовати. — С друге стране је турским намерама сасвим ишло У год што Срби не признају Букурешки уговор. Нов.; у ~ баш, таман, равно. — Пет гроша у год.
Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
го̑ди̏, го̏да м (лок. го̀ду; мн. го̀дови) 1. а. дан у години у који се помиње, слави нешто, годишњица, годишњи празник, благдан. — Нек се помоле сваке године кад падне мој год за моју гријешну душу. Шен. Ја сам дао донијети колаче и ликера ... у тај дан, у кући гдје се славио газдаричин год. Бег. б. празник, благдан. — А долазио је у цркву само о великим годовима и кад му је крсно име. Шапч. Цвијети су велики год. Вес. 2. знак годишњег раста дебла, дрвета у ширину, годишњи прстен. — У дрвету опажамо много концентричних кругова. То су годови. Бот.