го̏лӣ
голи QA: medium
Лема
голи
Извор
том 1, стр. 508, редослед 25
- 1.а.
-о̄; комn го̀лијӣ) = гол1 а. који нема на себи никакво одело, необучен, неодевен, наг; често појачано: го наг, го голцат и сл.
— Кад тамо има шта видети! ... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића.
Пошто пређе облак, он се врати наг и го и модар као чивит.
- 1.б.
фиг. слабо обучен.
— Војници су били голи, изморени и ослабљени.
А како ли је тек онда нама који се с пушком у руци, голи и боси, ломимо овако по сву ноћ.
- 1.в.
врло сиромашан.
— Све би хтеле да ти све за њих ринташ и радиш. Као да си ти дошла из _неке голе куће.
И го је остао ко̑ птиче на грани.
- 2.а.
који је без нечега чиме је природно покривен или обрастао: ~ кост, ~ њива, ~ планина, ~ шума, ~ дрвеће, ~ птиче и сл.
— Див Велебит ... го нам оста.
- 2.б.
који је без нечега што је обично на њему, непокривен, незастрт: ~ земља, ~ под, голи зидови и др.
- 2.в.
неоседлан, неосамарен.
— Већ на гола скаче коња свога.
- 2.г.
без корица (о ножу, сабљи).
— Поведе их с голом сабљом у руци.
Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.
- 3.б.
фиг.а. који је без икакве примесе, чист: ~ вода, ~ вино, ~ злато и сл. б. који је без ичега другог, који је само то и ништа више, сам (често плеонастично): ~ истина
лаж, ~ живот и сл. — Тај роман .. би тиме могао имати вишу вредност од голе забаве. Скерл. То је гола и очевидна стварност. Цар Е̑. Тенк се пропе велик. Против голог срца устремљени челик. Вит.
- 4.
(одр. у именичкој служби) с голо тело или голи део тела.
Ударао је сељацима по двадесет мочуга по голом.
лаж (истина) сушта, несумњива лаж (истина); ~ фраза празне речи; голи брат, голи син 1) сиромах, бећар; 2) ист. в. голаћ (3); голим грудима, голих руку (шака), голим рукама (шакама) без оружја (у руци); голим оком (видети) без помоћних средстава (микроскопа, догледа); готов је на го нож (ударити) врло храбар; до голе коже опљачкати сасвим, потпуно опљачкати; до голе коже покиснути бити скроз мокар; на голу реч (веровати) без доказа (веровати).
Фразе
бити ~ вода, бити сав У голој води бити јако ознојен; го и бос јако сиромашан, пуки сиромах; го као од мајке рођен, го као пиштољ (прст, пушка, црквени миш) сасвим го, го голцат; ~ дУа незаштиено тело, жжив али без ичега
Изворни текст (OCR)
го̏лӣ, -а̄, -о̄; комn. го̀лијӣ) = гол1 1. а. који нема на себи никакво одело, необучен, неодевен, наг; често појачано: го наг, го голцат и сл. — Кад тамо има шта видети! ... Голо, наго голо дете, све чупаво а репато, врда око жбунића. Глиш. Пошто пређе облак, он се врати наг и го и модар као чивит. Вес. б. фиг. слабо обучен. — Војници су били голи, изморени и ослабљени. Крањч. Стј. А како ли је тек онда нама који се с пушком у руци, голи и боси, ломимо овако по сву ноћ. Ћоп. в. врло сиромашан. — Све би хтеле да ти све за њих ринташ и радиш. Као да си ти дошла из _неке голе куће. Лаз. Л. И го је остао ко̑ птиче на грани. Уј. 2. а. који је без нечега чиме је природно покривен или обрастао: ~ кост, ~ њива, ~ планина, ~ шума, ~ дрвеће, ~ птиче и сл. — Див Велебит ... го нам оста. Наз. б. који је без нечега што је обично на њему, непокривен, незастрт: ~ земља, ~ под, голи зидови и др. в. неоседлан, неосамарен. — Већ на гола скаче коња свога. НП Вук. г. без корица (о ножу, сабљи). — Поведе их с голом сабљом у руци. Новак. Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама. Вес. 3. фиг.а. који је без икакве примесе, чист: ~ вода, ~ вино, ~ злато и сл. б. који је без ичега другог, који је само то и ништа више, сам (често плеонастично): ~ истина,