Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

голѝшаво̄ст

жтом 1, стр. 518

голѝшаво̄ст

голишавост

Лема

голишавост

Извор

том 1, стр. 518, редослед 13

  1. —

    стање онога који је голишав и онога што је голишаво.

    — Разгалила се пред очима љепота у толикој божанској голишавости.
    Војн.
    Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град.
    Уск.
Изворни текст (OCR)
голѝшаво̄ст, -ости ж стање онога који је голишав и онога што је голишаво. — фиг. Разгалила се пред очима љепота у толикој божанској голишавости. Војн. Већ се појави Авала, у чијој јесењој голишавости се показивао разорен Порчин град. Уск.