Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

голѝшав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 518

голѝшав

голишав

Лема

голишав

Извор

том 1, стр. 518, редослед 10

  1. а.

    који је го, наг или скоро го; без перја (о птици); без одела; с рђавим, подераним оделом.

    с — средњи род
    — У прашини се играло неколико голишаве дјеце.
    Ћор.
    Тај голишави врабац Дабиша да слиједи Тврткове стопе.
    Шен.
  2. б.

    без браде и бркова, ћосав.

    — Сједио је ... нови ... бискуп ... мален крупан човјек, голишава набухла лица.
    Шен.
  3. в.

    без покожице. —Кромпир млади је сав голишав. Чипл.

Изворни текст (OCR)
голѝшав, -а, -о а. који је го, наг или скоро го; без перја (о птици); без одела; с рђавим, подераним оделом. — У прашини се играло неколико голишаве дјеце. Ћор. Тај голишави врабац Дабиша да слиједи Тврткове стопе. Шен. б. без браде и бркова, ћосав. — Сједио је ... нови ... бискуп ... мален крупан човјек, голишава набухла лица. Шен. в. без покожице. —Кромпир млади је сав голишав. Чипл.