Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

голу̀ждрав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 522

голу̀ждрав

голуждрав

Лема

голуждрав

Извор

том 1, стр. 522, редослед 19

  1. 1.

    који је без перја.

    — Мали, голуждрави пилићи], са жутим кљунићима пијукали су око мајке.
    Јак.
  2. 2.а.

    који је лако обучен; разголићен.

    — Голуждрава дјеца склањала су се за грм.
    Десн.
    Коса се раскушљала ... низ њежни снијежни, голуждрави врат.
    Матош
  3. 2.б.

    индив. који је огољен, без зеленила, с проређеном вегетацијом, са скоро опалим лишћем.

    индив. — индивидуалнос — средњи род
    — У голуждравој љесковој међи на излазу из села заста да промисли куд ће.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
голу̀ждрав, -а, -о 1. који је без перја. — Мали, голуждрави пилићи], са жутим кљунићима пијукали су око мајке. Јак. 2. а. који је лако обучен; разголићен. — Голуждрава дјеца склањала су се за грм. Десн. Коса се раскушљала ... низ њежни снијежни, голуждрави врат. Матош. б. индив. који је огољен, без зеленила, с проређеном вегетацијом, са скоро опалим лишћем. — У голуждравој љесковој међи на излазу из села заста да промисли куд ће. Лал.