го̀мила
гомила QA: medium
Лема
гомила
Извор
том 1, стр. 523, редослед 29
- 1.а.
(ген. мн. го̏мӣла̄) много ствари скупљених заједно, хрпа, мноштво.
— Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.
Над првом срећом под гомилом јада.
- 1.б.
гроб, хумка, хумак од камена; камење набацано на онога кога каменују.
dialectal— Баците нас под гомилу, ако узлажемо.
- 2.а.
велики број лица једно до другог: ~ света
људи (жена).
- 2.б.
(обично мн.) народ, широке народне масе, широки народни слојеви.
Журнализам је глас гомиле. Матош. У његовим Скерлићевим историјама, као год у романима Емила Золе, главна је личност гомила. Јов. С.
- 2.в.
погрд. понекад и презр. светина, руља.
Буди одвећ тужна са сопствениХ јада, ... а чедна да волиш гомиле што нагле. Дуч. Примио је доста од њихове интелектуалне надмености према пуку и гомили.
Фразе
гомилама, на гомиле прил. хрпимице; у великом мноштву, броју, количини; дићи (врћи) проклету гомилу (на кога) заст. покр. каменовати (кога). — И имају разлог Црногорци на нас дићи проклету ГОМИЛV. Цег.
Изворни текст (OCR)
го̀мила ж (ген. мн. го̏мӣла̄) 1. а. много ствари скупљених заједно, хрпа, мноштво. — Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину. Ћоп. Над првом срећом под гомилом јада. Крањч. С. б. покр. гроб, хумка, хумак од камена; камење набацано на онога кога каменују. — Баците нас под гомилу, ако узлажемо. Љуб. 2. а. велики број лица једно до другог: ~ света,