го̀нити
гонити
Лема
гонити
Извор
том 1, стр. 525, редослед 11
- 1.а.
присиљавати на кретање, терати испред себе.
— Гонећи стоку на пашу, нађе кога мушкића од њене добе да с њим прође.
- 1.б.
терати везаног човека, заробљеника, спроводити.
— Срели смо партизанску патролу која је гонила неколико цивила.
- 1.в.
превозити, возити; управљати нечим у кретању.
— Озго су силазила кола. Волови су гонили дрва.
Кола је гонио војник.
- 1.г.
индив. гурати пред собом.
— Гониш камен бадава уз гору.
- 2.
натеривати на тежак посао, приморавати, присиљавати.
— Гони је ноћу да ради.
Гонила га је гомила на претјерани рад.
- 3.
хитро за неким ићи, јурити с циљем да се ухвати.
— Турци су почели да га гоне у стопу.
- 4.
прогањати, уништавати.
— Зар у часу када га зли људи гоне, ја да га напустим?
- 5.
водити пред суд, терати на суд.
— Парницу, кад је покрену, гоне до краја.
Спалио је ... рачуне својих дужника, које је још пред неколико мјесеци ... гонио по судовима.
- 6.а.
фиr. притискивати, мучити.
— Материјалне невоље ... су га стално гониле.
- 6.б.
натеривати, наговарати; захтевати, тражити да се нешто уради.
— Свјежи су ми У сјећању ... дани ... кад су нас гонили с предавања на предавање.
Није ми угодно ходати по тој врућини, али посао ме ... гони.
- 6.в.
наводити, налагати, диктирати, давати унутрашњи подстицај.
— Његов неумољиви реализам ... гонио га је Гогоља да пише против својих ... увјерења.
Несвјесна је тежња која га гони.
- 7.а.
присиљавати да се удаљи, терати, истеривати било одакле.
— Док му је било добро, отац их је гонио од себе.
Поп]7 је дивно умио гонити ђаволе из људи.
- 7.б.
растеривати, разбијати, уништавати.
— Гон'те таму што вам поглед пречи.
Ноћни стражар ... лупа ногом, гони страх.
- 8.
изазивати, терати нагонски (на кашаљ и др.)
— Људи су пушили, ваздух топал и сув гонио је непушаче на кашаљ.
Осети да га гони на мокрење.
- 9.а.
ићи један за другим, сустизати.
— Овако дани гонили су дане.
Суза је сузу гонила.
- 9.б.
тражити, ићи за нечим.
— Успјех, гдје је он? Откако сам се вратио из рата, ја га гоним.
- 9.в.
имати домет, изравнавати се (с нечим).
— Револвер ... даље гони него негдашње њихове дуге пушке.
- 10.
радити неки посао, бавити се нечим, изводити.
dialectal— Илија чуо ... да ће и кроз њихов крај проћи жељезница и да ће и она гонити кириџијски занат.
Пусти попа нека гони свој закон.
Фразе
~ ветар капом радити узалудан посао; ~ лисицу, а истерати вука радећи око нечег обичног доћи до врло озбиљног и врло опасног; ~ своје тврдоглаво остајати при своме; ~ шалу шалити се.
Пододреднице
1. а. јурити један за другим. — Зацијело се пси гоне по снијегу. Бен. Посматрао сам како се по небу гоне облаци. Цар М. б. фиг. преплитати се, укрштати се. — Видјело се да се свакојаке црне мисли гоне у његовој ... глави. Брл. 2. а. јурити за нечим. — Бесно псује и за нама се гони. Богдан. б. фиг. трагати. — У чему је живот? Где је ... оно за чим се он непрестано гони и не налази га!? Ранк. 3. а. борити се у двобоју (на мегдану), варакати се. — Гонили се за четири сата, докле обје саломише ђорде. НП Вук. б. такмичити се у неком послу. — Напоредо су жели ... он запео ... да му она не одмакне. Гонили су се ... до заранака. Вес. 4. а. водити борбу, гложити се, кавжити се. — Често су се припадници истог народа, а различите вјере, гонили ме ђу собом љуће неголи с припадницима других народности. Барац. б. парничити се (судски). — Није ми драго по суду се гонити. Ћип. 5. парити се. Деан. Рј
Изворни текст (OCR)
го̀нити, го̏нӣм несврш. 1. а. присиљавати на кретање, терати испред себе. — Гонећи стоку на пашу, нађе кога мушкића од њене добе да с њим прође. Ћип. б. терати везаног човека, заробљеника, спроводити. — Срели смо партизанску патролу која је гонила неколико цивила. Чол. в. превозити, возити; управљати нечим у кретању. — Озго су силазила кола. Волови су гонили дрва. Лоп. Кола је гонио војник. Крањч. Стј. г. индив. гурати пред собом. — Гониш камен бадава уз гору. Њег. 2. натеривати на тежак посао, приморавати, присиљавати. — Гони је ноћу да ради. Станк. Гонила га је гомила на претјерани рад. Козарч. 3. хитро за неким ићи, јурити с циљем да се ухвати. — Турци су почели да га гоне у стопу. Андр. И. 4. прогањати, уништавати. — Зар у часу када га зли људи гоне, ја да га напустим? Ћос. Б. 5. водити пред суд, терати на суд. — Парницу, кад је покрену, гоне до краја. Андр. И. Спалио је ... рачуне својих дужника, које је још пред неколико мјесеци ... гонио по судовима. Козарч. 6. а. фиr. притискивати, мучити. — Материјалне невоље ... су га стално гониле. Нуш. б. натеривати, наговарати; захтевати, тражити да се нешто уради. — Свјежи су ми У сјећању ... дани ... кад су нас гонили с предавања на предавање. Козарч. Није ми угодно ходати по тој врућини, али посао ме ... гони. Донч. в. наводити, налагати, диктирати, давати унутрашњи подстицај. — Његов неумољиви реализам ... гонио га је Гогоља да пише против својих ... увјерења. Зог. Несвјесна је тежња која га гони. Кал. 7. а. присиљавати да се удаљи, терати, истеривати било одакле. — Док му је било добро, отац их је гонио од себе. Козарч. Поп]7 је дивно умио гонити ђаволе из људи. Ћор. б. растеривати, разбијати, уништавати. — Гон'те таму што вам поглед пречи. Митр. Ноћни стражар ... лупа ногом, гони страх. Ћоп. 8. изазивати, терати нагонски (на кашаљ и др.) — Људи су пушили, ваздух топал и сув гонио је непушаче на кашаљ. Дав. Осети да га гони на мокрење. Поп. Ј. 9. а. ићи један за другим, сустизати. — Овако дани гонили су дане. Радич. Суза је сузу гонила. Нам. б. тражити, ићи за нечим. — Успјех, гдје је он? Откако сам се вратио из рата, ја га гоним. Сим. в. имати домет, изравнавати се (с нечим). — Револвер ... даље гони него негдашње њихове дуге пушке. Нен. Љ. 10. покр. радити неки посао, бавити се нечим, изводити. — Илија чуо ... да ће и кроз њихов крај проћи жељезница и да ће и она гонити кириџијски занат. Ћор. Пусти попа нека гони свој закон. Ћип.