Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

го̀нӣч

мтом 1, стр. 526

го̀нӣч

гонич

Стална адреса

Лема

гонич

Извор

том 1, стр. 526, редослед 1

  1. 1.

    онај који гони, који тера стоку; исп. гончин.

    исп. — испореди
    — Гонич остаје на сједалу да спава ... стрпљивокаои коњи.
    Кал.
  2. 2.

    гонилац.

    — Непријатељ изложен митраљеској ватри и упорним гоничима
    — бјежао је.
    Лал.
  3. 3.

    хајкач; ловачки пас. Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)
го̀нӣч, -и́ча м 1. онај који гони, који тера стоку; исп. гончин. — Гонич остаје на сједалу да спава ... стрпљивокаои коњи. Кал. 2. гонилац. — Непријатељ изложен митраљеској ватри и упорним гоничима — бјежао је. Лал. 3. хајкач; ловачки пас. Деан. Рј.